"Dobra ravnoteža pruža mogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti bez straha od pada, a to dovodi do poboljšanja kvaliteta života i zdravog starenja", objašnjavaju istraživači.
Testirajući koliko dugo ljudi od 50 i više godina mogu da drže jednonožni stav, istraživači su otkrili da se vreme u kojem osoba može da stoji na dominantnoj i nedominantnoj nozi značajno smanjuje sa godinama, čak više nego pravilan hod i snaga mišića.
Studija na 40 učesnika, od kojih su svi bili dobrog zdravlja i bez neuromišićnih poremećaja, otkrila je da je vreme za koje se može stajati u stavu na jednoj nozi opadalo brzinom od 2,2 sekunde po deceniji na nedominantnoj strani i brzinom od 1,7 sekundi po deceniji u dominantnoj strani. Rezultati su bili isti za muškarce i za žene.
Prethodna istraživanja su otkrila da sposobnost ravnoteže opada sa godinama, a nova studija je ravnotežu uporedila sa drugim faktorima snage, kao što su stisak ruke snaga kolena i brzina hoda. Dok su sva merenja opadala sa godinama (snaga stiska dominantne ruke je opadala po stopi od 3,7 odsto, a snaga kolena za 1,4 odsto po deceniji) sposobnost ravnoteže dok se drži jednonožni stav se pogoršavala najbržim tempom.
Koliko dugo bi trebalo da možete da stojite na jednoj nozi
Ravnoteža je važna za prevenciju povreda, a oni koji nisu u stanju da stoje na jednoj nozi duže od pet sekundi mogli bi da budu izloženi riziku od padanja. Dobra ravnoteža povezana sa dužim životom, pokatala je jedan studija iz 2022. godine, gde je otkriven 84 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog razloga za ljude koji ne mogu da stoje na jednoj nozi bez oslonca 10 sekundi. Izvođenje testa na jednoj nozi ne zahteva nikakvu posebnu opremu i može se lako obaviti kod kuće, tako da je ovo vrlo laka provera.
Generalno pravilo je da bi trebalo da možete da stojite na jednoj nozi oko 30 sekundi ili duže ako imate ispod 69 godina, oko 20 sekundi za one od 70 do 79 godina i 10 sekundi za starije od 80 godina.
Za one koji ne mogu dugo da stoje na jednoj nozi, to bi mogao biti simptom da imaju zdravstveni problem sa srcem, mozgom ili nervnim sistemom (moždani udar, demencija ili Parkinsonova bolest), a može biti i znak da neko ima neželjene efekte od lekova.
Kako poboljšati ravnotežu u starosti
Iako se studija bavila samo odraslim osobama od 50 i više godina, test sa stajanjem na jednoj nozi je primenljiv i za mlade ljude. U isto vreme, to ne znači da je stajanje na jednoj nozi vežba koja će poboljšati ravnotežu, kažu stručnjaci za Si-En-En. Umesto toga, ljudi treba da rade na svim aspektima ravnoteže, to jest na statičkoj, dinamičkoj i ukupnoj snazi.
Da biste poboljšali ravnotežu, najbolje je da odete na treninge na kojima će to biti prioritet, kao što su časovi joge, koji obično imaju za cilj oko 30 ili 60 sekundi održavanja ravnoteže na svakoj nozi. Još jedna brza i laka vežba je pravilno obuvanje čarapa kada stojite na jednoj nozi bez žurbe i naginjanja na jednu ili drugu stranu. Na kraju, vežbanje celog mišićnog sistema, posebno leđa i nogu, mogu poboljšati držanje, snagu i stabilnost.