U južnokorejskoj prestonici Seulu, gradske vlasti najavile su ove nedelje da će potrošiti 451,3 milijarde vona (oko 300 miliona evra) u narednih pet godina da bi "stvorili grad u kome niko nije usamljen". Poznata i kao "godoksa" na korejskom, usamljenost je jedan od najvećih problema sa kojima se zemlja suočava.
Ova nova inicijativa uključuje savetnike za usamljenost dostupne na telefonskoj liniji koja radi 24/7, onlajn platformu za savetovanje, kao i mere praćenja, lične posete i konsultacije sa usamljenima.
Grad takođe planira uvođenje psiholoških usluga i još zelenih, javnih površina, planove ishrane za sredovečne i starije, "sistem pretrage" za identifikaciju izolovanih stanovnika kojima je potrebna pomoć, kao i porast aktivnosti koje podstiču ljude da izađu napolje i povežu se sa drugima, kao što su baštovanstvo, sport, književni klubovi...
Stručnjaci su pozdravili ove mere, ali kažu da možda neće biti dovoljne, delom zato što je usamljenost u Koreji vezana za određene aspekte korejske kulture koje je teško promeniti.
"Usamljenost i izolacija nisu samo individualni problemi, već zadaci koje društvo mora rešavati zajedno", rekao je gradonačelnik Seula Oh Se-Hon u saopštenju za javnost.
Hiljade "usamljenih smrti", najviše muškaraca
Problem usamljenosti je postao očigledniji tokom protekle decenije, jer se sve veći broj mladih ljudi povlači iz društva i provode dane izolovani kod kuće, nekada čak i mesecima. Ovaj fenomen postaje sve češći, a Južna Koreja je imala do 244.000 takvih slučajeva u 2022. godini.
Broj "usamljenih smrtnih slučajeva" takođe raste, a prošle godine je premašio broj od 3.000, prema najnovijim podacima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite objavljenim prošle nedelje.
Dok je prethodnih godina telo moralo biti pronađeno tek posle "određenog vremena" da bi se kvalifikovalo kao "usamljena smrt", ovaj izraz se sada primenjuje za svakoga ko živi u društvenoj izolaciji, odsečen od porodice ili rođaka, ko umre od bolesti ili izvrši samoubistvo. Još jedan faktor koji stoji iza rasta ovih brojki može biti demografska kriza u zemlji, jer je poslednjih godina zabeleženo više umrlih nego rođenih.
Ipak, brojke pokazuju da epidemija usamljenosti najviše pogađa sredovečne i starije muškarce - čak više od 84 odsto slučajeva zabeleženih prošle godine bili su muškarci, što je pet puta više od broja umrlih žena, navodi ministarstvo.
Šta Korejce čini tako usamljenim
Iako usamljenost nije jedinstvena za Južnu Koreju, postoje neke razlike u poređenju sa drugim zemljama, kažu stručnjaci za Si-En-En.
Studija iz juna ove godine pokazala je da epidemija usamljenosti odražava norme u korejskoj kulturi, koja zahteva od pojedinca da sebe definiše u odnosu na druge ljude. Kao rezultat toga, Južnokorejci mogu da osete duboku usamljenost ili osećaj neuspeha ako smatraju da "ne vrše značajan uticaj na druge ili društvo", navodi se u studiji.
Ovo je glavna razlika u odnosu na druge zemlje, jer Korejci možda imaju uspešan društveni život i bliske veze sa drugima, ali se i dalje mogu osećati usamljeno kada se porede sa drugima i pitaju se da li su korisni, doprinose li dovoljno društvu ili "samo zaostaju".
Studija je takođe istakla i druge faktore, kao što su porast broja domaćinstava sa jednom osobom, pad društvenih interakcija van posla i porodice, dominacija društvenih mreža i način na koji one podstiču osećaj nedovoljnosti i narušavaju samopouzdanje. Takođe, ovome doprinosi i surova kultura Južne Koreje koja je orijentisana na akademske i poslovne uspehe, što izaziva osećanje usamljenosti kod onih koji ne ispunjavanju zacrtane ciljeve.