Uskoro nas očekuje sezona slava i praznovanja, kada će biti svečano i veselo u domovima, a na trpezi će se sigurno naći nezaobilazni elementi svake slave - sveća, žito, vino i kolač. Slavski kolač simboliše Hrista, a što se tiče samog lomljenja kolača na slavi, ovaj čin ima dugu tradiciju kod nas:
"Kolač obično seče i lomi domaćin s najstarijim muškim detetom ili nekim poštovanim gostom, posle čega ga unakrsno zalije vinom. Trebalo bi da čitav obred ima zaštitničko - magijsko dejstvo, odnosno da utiče na zdravlje ukućana. Nakon rezanja, jedno parče kolača ostaje ispred sveće, jedno se stavlja u sito i podiže se do glave najviše prisutne osobe, kako bi žito toliko rodilo, da bi se usevi podigli ka suncu i da bi sazreli, te je na taj način trebalo da utiče na rodnost polja", ističe za RT Blakan etnolog Katarina Selenić i dodaje:
"U nekim mestima u Srbiji starije žene su pevale za vreme ritualnog sečenja kolača i nazdravljanja: "ko vino pije slave Božije, pomozi mu Bože; sve mu dobro bilo, sve mu rodilo, u polju pšenica bjelica, u vinogradu vinova lozica, a u kući sve muška dečica". Za to vreme svi prisutni gosti stoje, a potom se čestita domaćinu slave, koji pozove sve da sednu i koji daje znak da ručak može da počne. Običaj je da se pre sečenja kolača obavezno donese pun čanak pasulja ili sarme, koji se stavi pored slavske sveće, jer se kolač ne seče za praznim stolom".
Sve mrvice da se pojedu
Trebalo bi ceo da se pojede i ne sme ništa da ostane, a ukoliko se to dogodi, preostali delovi se spale, naglašava etnolog:
Slavski kolač je nedeljiv, u smislu da se ne iznosi iz kuće, i samim tim što je prilikom rezanja preliven vinom i prekađen, predstavlja svetinju. U tom smislu, tokom slavskog obreda kolač se treba pojesti u potpunosti. Tri dana se slavi slava, tri dana se stavlja i služi kolač dok se i mrvica ne pojede. Ukoliko se slučajno dogodi da se ne pojede, ni drugog dana, onda se te mrvice nikako i nipošto ne daju životinjama, nego se spaljuju", ističe za RT Blakan etnolog Katarina Selenić.
Ko pravi kolač
Posebna pažnja se pridaje ukrašavanju hleba života, a o njegovom izgledu i ukusu brine domaćica:
"Obično je pripreman uoči slave u domu u kojem se slavi, ili u novije vreme, rano ujutru na dan slave. Po pravilu, za njegovu izradu bila je zadužena vodeća domaćica kuće. Ako je u kući tj. zadruzi bilo više braće, i nisu se izdelili, kolač je mesila najstarija snaja koja je bila reduša. Kolač se mesi sa kvascem i osvećenom vodicom koju je sveštenik uoči slave osveštao u kućama koje slave praznik i koja se koristila i da se sa njom isprskaju i sva ostala jela koja se služe za slavu. Najkvalitetnije brašno korišćeno je za njegovo spremanje, kako bi bio što lepši i ukusniji. U testo za mešenje slavskog kolača dodavani su drugi sastojci, jaja, mleko i ulje, a ukoliko bi se slavilo u postu, ili ako bi slava "pala" u sredu ili petak, pripreman je postan kolač, bez mleka i jaja", naglašava stručnjak.
Lepi ukrasi za lepši život
Pored podrazumevanog slavskog pečata koji se utisne u kolač, može se ukrasiti i vencima, listovima, grožđem:
"Neizostavni predmet za ukrašavanje obrednog hleba u našem narodu, čini i poskurnik, ili, kako se još naziva, slavski pečat. Njegov otisak stavlja se na sredinu kolača, a često i sa strane, u paru. Najčešće je kvadratnog oblika s urezanim motivom krsta i slovima IS HS NI KA, koja predstavljaju skraćenicu od grčkog izraza Isus Hristos pobednik.
Na kolaču se često može naći i grančica bosiljka, jer se bosiljak, smatra biljkom koja ima izuzetne zaštitne i plodotvorne moći. Narod veruje da štiti od zlih sila i istovremeno doprinosi blagostanju i prosperitetu", kaže etnolog Katarina Selenić i pojašnjava:
"Slavski kolač je okruglog oblika i ukrašava se da bude što lepši, kako bi bio 'lepši život'. Veruje se da okrugli oblik kolača simboliše Sunce, a ukrasi su najčešće u vidu venaca s listićima, klasja, grožđa, ptica i cvetova, a na ivicama je obično ispletena pletenica ukrug. Na kolač, obično, domaćica stavlja kocke šećera i cveće, koji simbolizuju radost i sladak život, i blagosilja se da bude u domu sve ponajbolje, sve što domaćin želi da se to i ostvari. U modernije vreme često se umesto kocke šećera stavljaju bombone".
Ukrašavanje zavisilo od umeća domaćice
Što se tiče ukrašavanja, ne postoje bitne kulturološke razlike među kolačima u raznim krajevima Srbije i pre bi se moglo reći da je ukrašavanje zavisilo od umeća domaćice, kažu stručnjaci. "Pored stalnih elemenata na slavskim kolačima su bile prisutne likovne predstave useva, stoke što je odražavalo želju domaćina za dobrim rodom i zdravljem u zajednici", kaže etnolog Saša Srećković i pojašnjava simboliku pojedinih ukrasa:
"Grožđe, bure i klas žita - simbolišu rodnu godinu, izobilje, bogatu trpezu, pune ambare i dobru berbu.
Ptica - uglavnom je to golub, ima značenje Svetog Duha, a predstavlja i simbol mira i zdravlja.
Knjiga - simbol znanja i uspeha.
Od ostalih simbola dodaju se na nekad još cvetovi koji znače lepotu i čistoću duše ukućana".