Sledeće godine će se prvi put prikazati bašta sa biljkama koje "govore", na sajmu cveća u Čelziju. Posetioci će biti podstaknuti da razgovaraju sa ovom baštom, koju pokreće veštačka inteligencija. Ova "inteligentna" i "živa" bašta, nazvana Avande, moći će da odgovara na pitanja o njenom stanju i potrebama.
Na primer, na pitanje "Kako si?" bašta bi mogla odgovoriti sa: "Dobro sam, ali treba mi još malo vode. Mogla bih se i podšišati."
U saradnji sa "Majkrosoftom", dizajner bašte Tom Masej je ugradio senzore u tlu, koji rade po principu obučene veštačke inteligencije, na osnovu podataka o biljkama Kraljevskog hortikulturnog društva i saveta o baštovanstvu
Osim što bi ovakav izum u budućnosti baštovanstvo učiniti lakšim i zabavnijim, Masej je rekao da bi to moglo imati širu primenu. Bežični senzori skriveni u zemljištu mere vlagu, nivoe hranljivih materija, kiselost i alkalnost. Oni će se povezati sa računarom u paviljonu u bašti, sa kojim će ljudi moći da se konsultuju i da vide kako je u bašti.
"Trebalo bi da bude interaktivno", rekao je Masej, prenosi "Gardijan". "Trebalo bi da prikaže ovu vrstu nove tehnologije u nastajanju, a takođe i da uštedi resurse."
Dodaje da bi jednostavna tehnologija senzora mogla da se primeni na velikim imanjima, tako da umesto automatskih sistema za zalivanje koji se uključuju u zavisnosti od rasporeda, biljke bi se zalivale samo kada vlažnost tla padne ispod određenog nivoa.
"Rasipamo toliko vode i postoji opasnost da ostanemo bez vode u narednim godinama", rekao je on. "Zamislite koliko vode možete uštedeti ako koristite vodu samo kada je to potrebno. Sada se sistemi za navodnjavanje uključuju u redovno vreme za zalivanje, bez obzira da li je to potrebno ili ne."
Ipak, to ne znači da će bašta izgledati kao da je došla iz naučne fantastike. Sam vrt ne bi imao futuristički dizajn. "Želimo da izgleda zeleno, organski i zemljano. Sadržaće pečurke, kao i drveće otporno na nepovoljnu klimu, koje će nadgledati pomoćnik veštačke inteligencije, i mnogo zelenih sadnica."
Oni koji su uključeni u projekat su takođe morali da reše pitanje o energetskoj efikasnosti, s obzirom da AI koristi centre podataka koji zahtevaju mnogo energije. Ovaj sistem bi trebalo da bude što efikasniji, da troši minimalno energije, posebno jer je obučen na tradicionalnijim AI modelima, koji su u osnovi jednostavniji i štedljiviji izbor.