Prijateljstvo između Vladimira Lenjina i Borisa Farmakovskog trajalo je još od najranijeg detinjstva - njih dvojica su se upoznali zahvaljujući roditeljima, koji su bili kolege, a nastavili su da se druže čak i kada se Boris iz Simbirska, gde su obojica živeli, sa porodicom preselio u Orenburg.
Tada su dečaci, koji su delili ljubav prema prerušivanju u Indijance, prijateljstvo nastavili u malo drugačijem formatu, šaljući jedan drugom pisma na izmišljenom jeziku. Jedno od takvih pisama, koje datira još iz 1882. godine, kada je budući revolucionar i vožd proletarijata imao samo 12. godina, i danas ne da mira istoričarima, ali i teoretičarima zavera.
"Pismo totemima"
Na kori breze dimenzija 17 puta 8 centimetara, uz pomoć vodenih boja, Vladimir je drugaru ispisao simbole na nepoznatom jeziku, a samo pismo naslovio "Pismo totemima". Pošto se boja osušila, on je pismo pažljivo upakovao i zamolio oca da ga pošalje zajedno sa pismom koje je i on slao svom kolegi, a Borisovom ocu.
Mladić je strpljivo sačekao nekoliko dana da pismo stigne u prave ruke, ali ga je strpljenje ubrzo izdalo, pa je tražio od oca da Farmakovskom starijem pošalje još jedno pismo. Ovoga puta na ruskom jeziku. "Volođa čeka od Borisa obećano pismo", napisao je Ilija, Vladimirov otac, i brzom poštom prosledio pismo.
Izgubljeni u prevodu
Na Vladimirovu veliku žalost, ni nakon drugog poslatog pisma odgovor od njegovog drugara Borisa nije stigao. Ne zato što se desilo nešto strašno ili zato što je ovaj bio ljut, već jednostavno jer nije razumeo šta je on želeo njime da mu poruči! Zato je on samo odložio pismo u fioku, gde je ono i ostalo.
Naravno, mogao je i da odgovori Vladimiru koristeći neke druge izmišljene simbole, hijeroglife i toteme, ali verovatno nije želeo da mu roditelji postavljaju suvišna pitanja na koje ni sam nema smislen odgovor. Bilo kako bilo, dvojica prijatelja su i nakon toga nastavila da se dopisuju, ali "Pismo totemima" nikada više nije spomenuto.
Svaki pokušaj dešifrovanja bio je bezuspešan
Od kako je pronađeno, pismo je bezbroj puta bilo predmet istraživanja istoričara, arheologa i etnologa. Nema ko nije pokušao da razazna makar jedan simbol sa njega i poveže ga sa nekim nama poznatim pismom. Međutim, ni jedan pokušaj nije urodio plodom, pa su stručnjaci otišli korak dalje i raspisali konkurs.
U novinama "Pionirska pravda" objavljena je fotografija pisma, a svi čitaoci dobili su priliku da svoje predloge pošalju poštom na adresu redakcije. Za samo nekoliko dana pristiglo je na stotine predloga iz svih krajeva zemlje, ali ni jedan od njih nije bio dovoljno dobar da se usvoji. Najviše pažnje privukla je ideja izvesnog Viktora Istrina, doktora tehničkih nauka.
Šta je Lenjin (možda) napisao
U svojoj knjizi "Nastanak i razvoj pisma", Viktor je naveo kako je mlađani Vladimir na brezinoj kori u stvari predstavio samovar, raka, rodu, kao i da su ti simboli i mnogi drugi, u stvari šaljivi nadimci koje su dečaci davali jedan drugome tokom igranja i prerušivanja u Indijance.
Linije koje povezuju ove simbole sa siluetom čoveka (stručnjak je pretpostavio da je u pitanju obris muškarca sa bradom), u stvari bi mogle da predstavljaju molbu dece da ih on nahrani. Da li je to zaista tako nikada saznati nećemo, ali će možda neka savršenija verzija veštačke inteligencije, nekada u budućnosti, konačno otkriti šta je to Lenjin napisao drugaru.