Magazin
Međunarodni dan interneta - evo kako je sve počelo
Prva slova ikada poslata preko interneta uz pomoć samo dva računara, bila su L i O i to je bilo sve što su stručnjaci uspeli da proslede pre nego što se veza prekinula, ali je ubrzo ponovo pokrenuta. Međunarodni dan interneta obeležava se na dan kada je 1969. godine poslata prva elektronska poruka na Univerzitetu u Kaliforniji.
Teško je poverovati da je prva internet poruka poslata samo nekoliko meseci nakon što je Nil Armstrong hodao po Mesecu. Internet je sada već delimično "vanzemaljski", jer video i ostale informacije mogu stići do astronauta i svemirskih stanica koje kruže u Zemljinoj orbiti, piše Days of the year.
Danas, internet je danas svuda oko nas - pristupamo mu preko telefona i računara, povezan je sa našim kamerama i televizorima. Vaj-fa je dostupan svuda, od gradskih autobusa do restorana, biblioteka, a tako, čini se, svet postaje sve manji. Međunarodni dan interneta upravo obeležava ovo dostignuće u oblasti računarskih i komunikacionih tehnologija, ali ukazuje i na način na koji je internet povezao naše živote.
Kako je sve počelo
Profesor informatike Leonard Klajnrok nadgledao je studenta Čarlija Klajna koji je preneo prvu poruku preko računarske mreže programeru Bilu Duvalu. Klajn je otkucao slova L i O pre nego što se sistem srušio. Poruka login je poslata u celosti malo kasnije, ali ovim je započet ARPANET ( Research Projects Agency Network), preteča interneta. Iako je prvo slanje poruke bilo ne tako uspešno, proglašen Međunarodnim danom interneta 2005. godine.
Od svojih skromnih početaka kao istraživačkog projekta do svog trenutnog statusa globalne komunikacijske moći, internet je definitivno redefinisao način na koji komuniciramo, radimo, igramo se i učimo. Postao nezaobilazni deo života, pružajući brz pristup informacijama, zabavi, kupovini, i omogućavajući rad i saradnju na globalnom nivou.
Šta kaže statistika
Sa preko 5,1 milijarde korisnika, internet se koristi za obrazovanje, zabavu i povezivanje ljudi širom sveta. Mobilni uređaji čine 60 odsto ukupnog korišćenja interneta, sa 4,32 milijarde aktivnih mobilnih korisnika, piše Holiday today. Podaci govore da društvene mreže igraju veliku ulogu, sa 92 odsto korisnika mesečno. Onlajn kupovina stalno raste sa više od 50 odsto korisnika koji obavljaju kupovinu svake nedelje, što se značajno povećalo tokom pandemije korona virusa.
U Srbiji, širokopojasnu internet konekciju poseduje 88,8 odsto domaćinstava. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) u poslednja tri meseca računar je koristilo 73,2 odsto lica, što čini smanjenje od 2,2 procentna poena u odnosu na 2023.
Istraživanje je pokazalo i da je internet koristilo 87,7 odsto lica, dok ga njih 7,3 odsto nikada nije koristilo. U poslednja tri meseca u Srbiji je više od 90 odsto lica koristilo internet više puta u toku dana, a internet bankarstvo je koristilo 41,2 odsto ispitanika.
Podaci RZS pokazuju i da za potrebe poslovanja internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje njih 85 odsto.
Podseća se i da je tokom 2023. godine 28,4 odsto preduzeća prodavalo proizvode ili nudilo usluge putem interneta.
Koristan, ali...
Definitvno je postao "sitnica" bez koje svet ne može da funkcioniše - radimo na internetu, igramo igrice, dopisujemo se, gledamo tutorijale, slušamo muziku. Uvukao se u sve pore naših života, ali sa njim treba biti pažljiv i umeren. Previše vremana na internetu ne donosi neka dobra, a tim su veoma pogođeni najmlađi i adolescenti. Takođe, često su i zloupotrebe, pa tu treba biti posebno oprezan, a o bezbednosti tek treba povesti računa.
