Slatkiši su uvek na lošem glasu, posebno jer živimo u vremenu kada se dijabetes i gojaznost javljaju kao globalna epidemija, tako da ima smisla zašto se mnogi ustručavaju od hrane pune šećera. Ali u isto vreme, nekada je jednostavno nemoguće odoleti.
Dok je ovo sasvim razumljivo, to ne znači da bi trebalo da jedemo slatko bez razmišljanja i kontrole. Kada su deo uravnotežene ishrane i ako se jedu umereno, slatkiši ne moraju biti "zlo", tvrde nutricionisti. Pored toga što je količina koju konzumiramo važna, veliku ulogu igra i vreme u koje jedemo slatkiše. Da li je bolje pojesti sladak doručak, zasladiti se posle ručka ili jesti dezert na koji smo čekali ceo dan, nakon večere?
Idealno vreme za slatko je...
Optimalno vreme za uživanje u dezertima bez ugrožavanja zdravstvenih ciljeva je jutro. Tačnije, konzumaciju dezerta u prvoj polovini dana generalno preporučuju stručnjaci. Kada ovu hranu jedete što ranije, to omogućava vašem telu da preostalo vreme iskoristi da efikasno metabolizuje šećere i ugljene hidrate.
Ovo takođe sprečava nagle skokove nivoa šećera u krvi, tako da dezert za vreme doručka može da obezbedi dobar izvor energije tokom dana, što takođe pomaže da se obuzda žudnja za slatkim u popodnevnim ili večernjim časovima. Štaviše, neke studije su pokazale da ljudi koji jedu slatko ujutru mogu lakše da smršaju.
U jednoj studiji su dve grupe ljudi dobile planove ishrane: Jedna je jela doručak sa malo ugljenih hidrata, a druga je jela mnogo proteina i ugljenih hidrata za doručak, što je uključivalo i poslasticu poput parčeta torte ili krofne.
Nakon 16 nedelja, oni koji su bili na dijeti sa malo ugljenih hidrata počeli da dobijaju na težini, ali ljudi koji su jeli slatko uz doručak su na kraju izgubili više na težini. Istraživači su zaključili da je to zato što im je slatko uz doručak pomoglo da izdrže do sledećeg jutra, a da tokom popodneva i večeri ne konzumiraju slatku, kaloričnu hranu, prenosi "Hafington post".
Umerenost pre svega
Čak iako se brojni stručnjaci slažu da je prva polovina dana bolji izbor, na prvom mestu je umerenost i uravnotežena ishrana. Ako naši obroci tokom dana sadrže dovoljno hranljivih materija, poput proteina, masti, vlakana, ugljenih hidrata, slatkiši mogu biti dodatak koji neće imati ozbiljne posledice.
Jedite najmanje tri zadovoljavajuća obroka dosledno tokom dana. Zapamtite, dezerti ne bi trebalo da zamene obroke, ali ako niste dovoljno jeli tokom dana, slatkiši mogu postati vaš nezdravi izbor večere. Međutim, ako jedete tri kvalitetna cela obroka dnevno, lašće ćete proceniti koliko slatkog želite da pojedete, kao i da li ga vaše telo uopšte traži.
Na kraju, slatka hrana bi trebalo da bude uživanje bez osećaja krivice ili samokažnjavanja (u vidu strogih dijeta, ustručavanja od određene hrane sledećeg dana...). Potrudite se da kreirate sopstvene smernice, u dogovoru sa stručnjacima kada je potrebno, što se tiče konzumiranja slatkog.