Zdrava, izbalansirana ishrana nije samo šta konzumiramo, već i kada to radimo i rane večere mogle bi imati više zdravstvenih koristi nego što se ranije verovalo, naglašava se u studiji objavljenoj u magazinu Cell Metabolism.
"Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu da objasne zašto kasno jedenje povećava rizik od gojaznosti", naglasio je dr Frenk Šer. U istraživanju je definisana rana večera kao obrok koji se konzumira tri do četiri sata pre spavanja, u skladu sa cirkadijalnim ritmom tela. Ovo upravljanje vremenom omogućava telu da efikasno vari hranu, obrađuje hranljive materije i glatko pređe u režim posta tokom spavanja, olakšavajući osnovne procese obnavljanja.
Koje su prednosti rane večere
Postoje velike razlike u metaboličkim profilima onih koji rano i kasno večeraju, navodi se u studiji. Prvi grupa ljudi je pokazala niže nivoe glukoze u krvi, poboljšani kapacitet sagorevanja masti, bolji kvalitet sna i viši nivo energije. Sa druge strane, kasne večere dovele su do povećane gladi, sporijeg sagorevanja kalorija i povećanog skladištenja masti, što je predstavljalo rizik za stanja poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Ovi nalazi mogu biti od velikog značaja za ljude koji se suočavaju sa zdravstvenim izazovima kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, sindrom policističnih jajnika i kardiovaskularnih problema. Istraživanja ističu važnost rane i lagane večere, što ukazuje na potrebu za preispitivanjem vremena i planiranja obroka. "Da li je važno kada jedemo, ako su svi drugi faktori isti? Otkrili smo da večera četiri sata pre spavanja značajno utiče na nivo gladi, način na koji trošimo kalorije nakon obroka i na način na koji skladištimo masti", istakla je dr Nina Vujović, autorka studije, a piše Helti.
Prilagodite vreme večere da odgovara rasporedu
Tačno vreme večere zavisi od ličnog rasporeda, jer se rutine razlikuju: "Važno je izabrati vreme za večeru koje se uklapa u vaš način života, umesto da se držite strogog rasporeda koji možda nije izvodljiv", naglašava Maja Feler, nutricionista.
Za one kojima rana večera nije moguća, stručnjaci predlažu obroke ili užinu svaka tri do pet sati kako bi se stabilizovao nivo šećera u krvi i izbegli padovi energije. Takođe, korisno je ostaviti bar dva, tri sata između poslednjeg obroka i odlaska na spavanje, čime se omogućava dovoljno vremena za varenje i kvalitetan odmor.