Jelisaveta Romanov: Žena koja je svojom humanošću i milosrđem ispisala rusku istoriju

Jelisaveta je bila oduvek izuzetna: od malena se divila jakim ženama, cenila prave vrednosti i trudila se da svojim delima ulepša svet oko sebe. Još u mladosti članovi njene porodice predvideli su joj veliki uspeh i sreću. I imala ih je, sve do određenog trenutka kada joj se svet okrenuo naglavačke.

Jelisaveta dolazi na ruski dvor

Jelisaveta je važila za vrlo obrazovanu ženu ispravnih stavova, koja je nastojala na tome da milosrđe treba širiti uvek i svuda. Zbog svojih moralnih principa, ona je bila vrlo poželjna udavača. Njeno srce uspeo je da osvoji ruski knez Sergej Aleksandrovič, rođeni bran imperatora Aleksandra III.

Došavši na ruski carski dvor, Jelisaveta je uzela rusko očestvo (srednje ime, ime oca) i postala Fjodorovna, baš kao i njena rođena sestra Aleksanra, inače supruga cara Nikolaja II. Ovo ime ona je dobila u čast Fjodorovske ikone Bogorodice, koja je bila svetinja dinastije Romanov.

Dobrotvorni rad je bio njen pokretač

Odmah po dolasku u Rusiju Jelisaveta je počela da se bavi dobrotvornim radom, i u ime velikokneževske porodice uredila bolnicu za običan narod, organizovala vašare na kojima bi se prikupljao novac za njihovo lečenje, pa čak i sama pomagala lekarima kada bi imali puno posla.

Na tome se njeno dobročinstvo nije zaustavilo: 1891. godine ona je osnovala Jelisavetsku dobrotvornu organizaciju za pomoć siromašnoj deci. Svoju decu Jelisaveta nije imala, ali je tuđu volela kao sopstvenu. Čak je na sebe preuzela odgajanje mališana Sergejevog brata Pavla, kada je njegova žena preminula na porođaju.

Život nije poštedeo Jelisavetu

Čuvena rečenica "Dobro se dobrim vraća", nažalost, nije se odnosila na Jelisavetu. Za nju je sudbina imala drugačiji plan. Početkom februara 1905. godine, knjeginja dobija strašne vesti: njenog supruga, njenog voljenog Sergeja, ubio je terorista, bacivši na njega bombu. 

Druge žene bi verovatno ubici poželele sve najgore, ali ne i Jelisaveta, žena koja je bila sinonim za dobrotu. Umesto toga, ona ga je posetila u zatvoru i donela mu Jevanđelje, a ujedno tražila za njega i pomilovanje od imperatora, Nikolaja II. na njenu žalost, car njenu molbu nije uslišio.

Prvi svetski rat doneo je nove izazove

Nakon smrti velikog kneza, Jelisaveta Fjodorovna je prodala sve svoje dragocenosti, a dobijeni novac iskoristila za kupovinu kuće, u kojoj je kasnije osnovala i Marfo-Mariinsko udruženje milosrđa. Glavni cilj ovog udruženja bilo je pružanje medicinske pomoći i sakupljanje sredstava za one kojima je to najpotrebnije.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Jelisaveta je osnovala i centar pomoći vojnicimai  otvorila poseban fond za prikupljanje pomoći onima koji su bili na frontu: tako su se šile uniforme za vojsku, pakovali kompleti prve pomoći i sakupljale pošiljke koje je narod slao. Knjeginja je radila danonoćno, rame uz rame sa svima ostalima.

Tragična smrt

Kada je počela revolucija, Jelisaveta je odlučila da ne napušta Rusiju, iako je ta odluka koštala života. Knjeginju su prvo uhapsili i poslali u Perm, a zatim je ona, zajedno sa drugim zarobljenicima, prebačena u Ekaterinburg, pa u Alapajevsk. Kroz nedaće je knjeginja prolazila uzdignute glave, trudeći se da čak i u takvim uslovima čini dobra dela.

Jelisaveta Fjodorovna je tragično nastradala u noći između 17. i 18. jula 1918. godine. Zajedno sa još nekoliko članova carske porodice ona je bačena u šahtu, koja je potom granatirana. Lokalno stanovništvo je kasnije reklo da su iz šahte još nekoliko dana dopirali glasovi i molitve - knjeginja se do poslednjeg trenutka borila za svoj i život ostalih žrtava.