Magazin
Živa vreba iz ribe: Koliko konzervi tune je bezbedno jesti nedeljno
Treba da jedemo najmanje dve porcije ribe nedeljno kako bismo iskoristili njene nutritivne prednosti, kao što je zaštita od srčanih bolesti i obezbeđivanje vitamina D koji jača kosti. Ipak, sve više prisutna živa u ovim namirnicama, stvara razlog za zabrinutost, pa je neophodno da znamo koliko konzervisane tune, ribe koju svi često jedemo, smemo da unesemo tokom sedmice.
Nedavno Evropu je zabrinula vest o bezbednosti tune iz konzerve nakon što je testiranje 150 konzervi kupljenih u pet zemalja pokazalo da polovina sadrži više od preporučene količine žive. Sve proučavane konzerve sadrže određenu količinu ovog metala, koji u velikim količinama može oštetiti zdravlje mozga i mogu biti povezane sa rakom, otkriva studija koju su sproveli francuski istraživači.
Stručnjaci napominju da živa nije prisutna samo u tuni, jer je sve ribe sadrže, a neke vrste, poput sabljarke imaju velike količine.
Šta kažu analize
Istraživanja pokazuju da je malo verovatno da će prosečna osoba konzumirati toliko žive putem ribe da bi pretrpela ozbiljnu štetu. Bilo bi potrebno da jedemo najmanje 25 konzervi tune nedeljno pre nego što se dostigne količina za koju su studije pokazale da je štetna, govore laboratorijski testovi koji su sprovedeni za naučni program Catalyst. To je ekvivalent oko 16 odrezaka tune težine 140 grama.
Dakle, koja količina je dozvoljena?
"Konzumiranje određene tune (kao što su skipjack, poznata i kao prugasta tuna koja se obično nalazi u konzerviranim proizvodima označenim kao light tuna) dva do tri puta nedeljno je bezbedno", kaže dijetetičar Rob Hobson.
Velike ribe kao što je sabljarka, ajkula ili marlin ne treba da jedu trudnice, jer ove ribe sadrže više žive u odnosu na druge vrste i mogu oštetiti nervni sistem bebe u razvoju. Trudnice i deca su posebno podložni visokim nivoima metil-žive, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pa treba da budu posebno oprezni.
"Živa je prisutna u svim vrstama riba kao rezultat prirodnog nagomilavanja iz okoline, pa se ne može potpuno eliminisati. Velike dugovečne predatorske ribe imaju najviše nivoe žive", naglašava Agencija za standarde u hrani (FSA).
Kako živa putem hrane dospeva u ljudski organizam
Većina žive koja se emituje u atmosferu prirodnim i ljudskim aktivnostima, poput sagorevanja uglja, završava u okeanu gde neke mikroorganizme pretvaraju u toksično jedinjenje poznato kao metilživa. Ova metil-živa se prenosi kroz lanac ishrane i akumulira u velikim količinama u predatorima na vrhu lanca ishrane.
Pošto su tuna i drugi predatori ili dugovečnije vrste kao što su ajkule i sabljarke visoko u lancu ishrane, konzumiraju manje ribe i vremenom akumuliraju više žive. Izlaganje metil-živi može oštetiti bubrege i nervni sistem, izazvati probleme sa vidom i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Živa takođe može uzrokovati neurološke poremećaje ako se udiše, unese kroz hranu ili ako dođe u kontakt sa kožom, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Simptomi uključuju tremor, nesanicu, gubitak pamćenja, glavobolje i kognitivne i motoričke disfunkcije. U vrlo visokim dozama, neke studije su otkrile da neki oblici žive mogu izazvati razvoj tumora kod pacova i miševa. Ali Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) nije pronašla dovoljno dokaza da bi utvrdila da li živa može izazvati rak kod ljudi, piše Dejli mejl.
