Neobični novogodišnji običaji širom sveta

Nogovodišnje i Božićne tradicije razlikuju se od države do države, a u mnogim kulturama se pozdravljaju sa starom godinom jedinstvenim običajima i tradicijom. Ove priče koje dolaze iz različitih geografskih područja će vas zabaviti i naterati preispitate sve što ste mislili da znate o tradiciji proslavi Nove godine i Božića.

Nova godina se u Rusiji proslavljala 1. marta

Verovali ili ne, sve do 1492. godine u Rusiji se Nova godina proslavljala 1. marta. U Drevnom Rimu početak godine proslavljao se u martu, a kako se julijanski kalendar koristio u Rusiji sa dolaskom hrišćanstva, očuvala se i tradicija obeležavanja Nove godine 1. marta. Tek nakon ukaza Ivana III (1492. godine) počela se obeležavati 1. septembra, kada počinje Nova godina po crkvenom kalendaru, a takva tradicija trajala je više od 200 godina. Inače, početak školske godine i dan danas je povezan upravo sa početkom crkvene Nove godine, 1. septembrom.

Jelka kao asocijacija za birtiju

U ukazu iz 1699. godine između ostalog bilo je navedeno da se čitav grad ukrasi jelkama. Međutim, podanici Petra I nisu bili preterano entuzijastični po tom pitanju, budući da su jelove grančice narod asocirale na birtije. U "dopetrovska" vremena (vremena do vladavine Petra I) jelove grančice koristile su se za obeležavanje ulaza u birtije – specijalno za deo nacije koji nije bio pismen. Otud su se pojavile i krilatice poput "otići pod jelku" - otići u birtiju, ili "pasti pod jelku" - napiti se. Običaj kićenja jelke u narodu je prihvaćen tek u 19. veku.

Čuveni "šuvalovski" vatrometi

Sa početkom vladavine Petra I, u Rusiji su se pojavili i prvi vatrometi, koji su jako brzo dostigli svoj vrhunac, naročito sa dolaskom grofa Petra Šuvalova na čelo ruske artiljerije. Petar Šuvalov bio je, između ostalog, pasionirani ljubitelj pirotehnike. Osnovna boja koja se koristila u "šuvalovskom" vatrometu bila je zelena, a izbor boje ne izenađuje, budući da je umetnost pirotehnike potekla iz Kine, gde se kao preteča savremenog vatrometa koristio mladi zeleni bambus koji bi eksplodirao kada bi došao u dodir sa vatrom.

Zabranjeni vatrometi u Kini

U većini zemalja deo novogodišnje tradicije upravo su vatrometi, a ono što najviše iznenađuje jeste činjenica da su oni zakonom zabranjeni baš tamo odakle su potekli – u Kini. Zakon o "zabrani posedovanja, distribucije i upotrebe" pirotehnike uveden je u mnogim kineskim gradovima, a razlog tome je ne samo ugrožavanje bezbednosti prilikom ispaljivanja, već i štetan uticaj na ekologiju.

Grčke fotike

Prema grčkoj tradiciji, uoči nove godine Grci razmenjuju fotike. Kladimo se da ne možete ni pretpostaviti šta je to! Fotike su nešto nalik ražnjićima na koje se niže voće: citrusi, smokve i jabuke, kao i bombone. Preko tih "ražnjića" stavlja se sveća, koja simboliše nadu i svetlost.

Vilenjak na polici u SAD

Ova neobična tradicija pod nazivom Vilenjak na polici ("Elf on the shelf") dolazi izdaleka, a tačnije iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema ovoj tradiciji uoči Nove godine Deda Mraz u svaku porodicu pošalje po jednog vilenjaka (elfa) sa ciljem da izvidi situaciju u kući, proveri da li su deca dobra i da li su zaslužila novogodišnje poklone. Ova tradicija ustalila se pre nepunih 20 godina, a tačnije 2005. godine, kada je izdata knjiga sa istoimenim nazivom, koju je Kerol Ebersold napisala zajedno sa svojom ćerkom. U kompletu sa knjigom dolazio je i vilenjak, a prodaja je oborila sve rekorde – tiraž od preko 13 miliona rasprodat je neverovatnom brzinom. Kruži legenda da su od tada američka dečica postala poslušnija.

Katalonski Božićni kaganeri

Božićni duh u Kataloniji propraćen je pravljenjem i prodajom kaganera. Verovatno vam je sada na pameti neki kolač, ili možda punč, ali ne – kaganeri su zapravo figurice koje vrše nuždu! Prema katalonskoj tradiciji iz 17. veka, kaganeri se uoči Božića sakrivaju na raznim mestima po kući. Ali, zašto ih traže? Pa, kako bi privukli sreću, budući da je kaganer simbol otvorenosti, slobode i odsustva kompleksa.

Zmaj koji ujeda iz Velike Britanije

Još jedna zanimljiva tradicija dolazi sa zapada, ovaj put iz Velike Britanije i vezuje se za period uoči Božića. U to vreme, stanovnici Engleske igraju popularnu igru "Zmaj koji ujeda" (Snap-dragon), a za učešće u popularnoj igri potrebna su samo dva sastojka - suvo grožđe i brendi. Cilj ove igre jeste da se iz plamena brendija izvuče grožđica i pojede. Englezi smatraju da je zabava uspela ukoliko se narednog jutra svi igrači probude sa usnama opečenim plamenom. Semjuel Džekson je u "Rečniku engleskog jezika" opisao da je "smisao ove igre u tome da se gledamo druge kako iz gorućeg brendija vade grožđice i liče na đavole".

12 grožđica u ponoć 

Tradicija da se u Rusiji u ponoć pojede 12 svežih grožđica u stvari je potekla iz Madrida, gde su se u 19. veku na gradskom trgu grožđem dočekivali čarobnjaci. Međutim, koren ove tradicije nije sa sigurnošću poznat: u španskim novinama pisalo je da je ta tradicija potekla iz Francuske ili Nemačke, ali bez obzira na to, Španci su je vešto iskoristili u marketinške svrhe: prodaja grožđa dostigla je rekordne brojke ne samo na lokalnom bazaru, već i izvan njegovih granica.