Titulu najbolje nove srpske reči prema oceni žirija je odnela reč "rasanica", koju je predložila devojčica Elena iz mesta Sremski Mihaljevci, dok je prema glasu javnosti trijumfovala reč "tiholjublje".
Pobednici takmičenja u organizaciji sajta "Mala biblioteka" objavljeni su danas na Radio Beogradu u emisiji Magazin, a od ukupno 661 predložene reči, devetočlani žiri je glasao na osnovu 130 reči koje su činile širi izbor.
Rasanica, vanrodan, snomilje - najbolje nove srpske reči prema oceni žirija
"Rasanica" znači izlazak iz nekog stanja nejasnoće, neodređenosti, a devojčica Elena ju je izgovorila kada je njena baka objašnjavala kako je tog jutra nešto shvatila. U toku njene priče ona je rekla: "Imala si rasanicu".
Drugo mesto pripalo je reči "vanrodan" i zamena je za "nonbinary", a predložila ju je Rahela Tejlor iz Beograda.
Treće nagrađena reč je "snomilje", a osvojio je Mihajlo Miljanić iz Beograda. Objašnjava osećaj blage tople sreće koju osetimo neposredno pre nego što utonemo u san, kada kroz misli prolaze prijatne slike, uspomene ili maštanja, stvarajući osećaj blaženstva i spokoja.
Prvu nagradu očekuje 600 evra, drugu 400, dok će trećeplasiranom pripasti 200 evra. Nagrađene reči su birali pisci, novinari, umetnici, akademici.
Takođe, na sajtu se javno glasalo i za novu najbolju srpsku reč od 26 koje su ušle u uži izbor.
Pobednik u ovoj katergoriji je reč "tiholjublje" i upućuje na osobu prema kojoj gajimo nežna i lepa osećanja, a ona je daleko. Obrazloženo je da tiholjublje može da bude stanje duha i zaljubljenosti prema nekoj osobi kojoj ne možemo odmah i direktno da pružimo ili uzvratimo ljubav, već to činimo skriveno ili tiho na daljinu, pa možda delom i u tajnosti.
Drugoplasirana je reč "snomilje", a bronzu je odnela reč "ponesuša" koja bi zamenila izraz "kafa za poneti", odnosno "coffee to go".
Svrha takmičenja
Jezik, poput bogatog arhiva, čuva sećanje i uspomene na naše pretke i na život kakav je nekada bio. On je odraz naše materijalne i duhovne kulture i, kao sredstvo za izražavanje misli, jeste najvažnija spona između čoveka i sveta koji ga okružuje. Danas imamo mnoštvo novih zanimanja, predmeta i pojava koje su iskazane novim rečima, najčešće tuđicama, a koje mi s lakoćom usvajamo ne mareći mnogo za jezik.
Smatramo da ne mora da bude tako i da je jezik nasleđe koje treba da volimo i da čuvamo, piše na sajtu Mala biblioteka.