Kiselj: Od drevne "superhrane" do omiljenog ruskog napitka i dezerta
Istorija kiselja seže u daleku prošlost, u vremena kada je narod od svega što je nalazio pod rukom pravio okrepljujuće obroke ili napitke. Danas kiselj izgleda potpuno drugačije nego ranije i predstavlja jednu od najomiljenijih poslastica svih generacija.
Prvi kiselj star je više od 8 vekova
Kiselj se u ruskoj istoriji prvi put pominje u periodu između 12. i 13. veka, u letopisima grada Belgoroda. U teška vremena, kada je grad bio pod opsadom, vojnici su kiselj pravili od ovsa, raži ili graška, i to tako što bi sve to natapali vodom i puštali da se pretvori u želatinastu masu. Napitak koji bi nastajao bio je ne samo hranljiv, već i veoma zdrav i davao vojnicima snage da nastave sa borbama.
Evolucija kiselja - od slanog napitka do dezerta
Kako je vreme odmicalo, tako su se unosile i neznatne modifikacije u kiselj. Prvo su stari Rusi u njega počeli da dodaju luk, čvarke i pečurke, kako bi obogatili njegov ukus, a potom, već sredinom 19. veka, počeli da izbacuju grašak, raž i ovas i kiselj prave od voćnih kompota uz dodatak skroba. Upravo je ovo bila prekretnica u istoriji kiselja, kada je on od slanog postao slatki napitak. Krajem 19. veka posebno je bio popularan i čokoladni kiselj.
Lekovita svojstva kiselja
Osim što je u slatkoj verziji kiselj izuzetno ukusan on je i veoma zdrav. Kiselj se može pohvaliti visokim sadržajem vitamina: bogat je vitaminima C i A, vitaminima B grupe, nikotinskom kiselinom, ali i kalijumom. U sastav kiselja ulaze i metionin i lizin - dve aminokiseline koje su organizmu potrebne za pravilan rad. On je delotvoran kod problema sa želucem, dobar u lečenju prehlade i upornog, suvog kašlja.
Kiselj je svoje mesto našao i u literaturi
Kiselj zauzima posebno mesto u ruskoj kulturi, ali i književnosti. Mnogi pisci su ga spominjali u svojim delima, naročito bajkama za decu, a svaki put ovaj napitak predstavljen je kao simbol gostoprimstva i bogatstva. Kiseljem se, obično, dočekuje i Deda Mraz, a uz ovaj napitak njemu se tradicionalno služe i bljini (ruske palačinke), kao i kutja (kaša sa dodatkom suvog voća).