Izbor alkohola koji najčešće konzumiramo može da utiče na hranu koju biramo da jedemo, prema otkriću istraživača koji su uporedili ishrane oko 2,000 učesnika koji konzumiraju alkohol. Nakon što su upitani o njihovim omiljenim pićima, bili su izdvojeni u sledeće grupe: 38,9 odsto konzumiralo je samo pivo, 21,8 odsto samo vino, 18,2 odsto samo žestoka pića i 21 odsto konzumiralo je kombinaciju više vrsta alkohola.
Želeli su da analiziraju koju vezu odabir omiljenog alkohola može imati sa njihovom ishranom. Nijedna od grupa nije se približila postizanju rezultata od 80 poena, koji se smatraju rezultatom adekvatnog režima zdrave ishrane, prema američkom Indeksu zdrave ishrane od maksimalno 100 poena. Ali ima onih koji su bili znatno zdraviji od drugih.
Oni koji piju vino postigli su 55 poena, oni koji piju samo žestoka pića i kombinovana pića su zaradili 53 poena, dok su oni koji piju pivo imali najniži rezultat - 49 poena.
Ljubitelji piva češće su bili mlađi muškarci, pušači i sa niskim primanjima, utvrdili su istraživači. Ova grupa je takođe prijavila najveći dnevni unos kalorija i najniži nivo fizičke aktivnosti. Veza između nezdrave ishrane i piva se može objasniti time što se na mnogim mestima gde se najviše služi pivo, ujedno se nudi i visokokalorična hrana, koja sadrži malo vlakana, ali mnogo ugljenih hidrata i prerađenog mesa.
S druge strane, vino (posebno crno) često se kombinuje sa uravnoteženijim obrocima koji sadrže meso, povrće i mlečne proizvode. Prethodna istraživanja su pokazala da ljubitelji vina više kupuju masline, voće, povrće, živinu, zdravija ulja (maslinovo), nemasni sir, mleko i meso, dok oni koji vole pivo preferiraju gotova jela, šećer, čips, svinjetinu, puter ili margarin, kobasice, jagnjetinu i bezalkoholna gazirana pića.
Studija je sugerisala da je i obrnuto tačno - da izbor u ishrani utiče na preferencije alkohola. Na primer, pržena ili slana hrana može podstaći želju za konzumiranjem piva, a konzumiranje sireva može podstaći želju za vinom. Istraživači dodaju da postoje određena ograničenja u njihovoj studiji, uglavnom jer su učesnici samostalno morali prijaviti svoje navike u ishrani.
Dobro je znati da odabir alkohola ne samo da može da odredi koju hranu želimo da jedemo, već može da joj izmeni ukus. Viši procenat alkohola u žestokim pićima može izazvati gubitak osećaja u nepcima, što utiče i na čulo ukusa. Umesto toga, preporučuju se kiseli aperitivi, koji će podstaći glad.
Istraživači dodaju da je zloupotreba alkohola vodeći uzrok ciroze jetre i mnogih drugih bolesti, a takva stanja se samo mogu pogoršati lošom ishranom. Zato je važno biti svestan izbora hrane i pića, jer oni značajno utiču na celokupno zdravlje.