"Buka" u glavi zbog hrane ili opsesivne misli u vezi sa hranom (food noise) nisu novi pojam niti zvanična dijagnoza, ali se u poslednje vreme često koriste, posebno kako su određeni lekovi (na primer Ozempik) postali veoma traženi kako bi se skinuli kilogrami. Za ovakve lekove se obično smatra da imaju iznenađujuću sporednu korist - smanjuju ili čak eliminišu te opsesivne misli, piše Nešnal džiografik.
"Pacijenti koji uzimaju određene lekove za mršavljanje kažu kako im je lek utišao um, koji je ranije bio prepun mislima o hrani", kaže dr Robert Kušner, specijalista za gojaznost.
Stručnjaci naglašavaju da ova "buka" nema veze sa glađu i opisana je kao opsesivna preokupacija hranom koja može biti izazvana unutrašnjim signalima, kao što su krčanje creva od gladi ili razmišljanje o jelu, kao i spoljašnjim signalima, poput viđenja ili osećaja mirisa ukusne hrane. Ovi podsticaji mogu dovesti do toga da se misli o hrani ponavljaju u neprekidnom krugu, navodi se u časopisu Nutrients.
Za neke, food noise izgleda kao neprekidan unutrašnji razgovor o tome šta, kada i koliko jesti, što može biti veoma ometajuće i uznemirujuće. Možda će se uhvatiti kako razmišljaju o sledećem obroku dok još uvek jedu trenutni.
Kako eliminisati ovu buku u glavi
Kao početnu tačku, stručnjaci preporučuju da se sagledaju zdravstvene navike, uključujući san, obrasce ishrane, hidrataciju, vežbanje i upravljanje stresom. "Teže je boriti se protiv ovih nametljivih misli kada ste umorni ili pod stresom", kaže Goldman.
Može pomoći da pišemo kada nas spopadnu ove misli kako bismo identifikovali obrasce i okidač. U međuvremenu, treba se potruditi da jedemo redovno i da biramo obroke koji su fizički i psihički zadovoljavajući. Kada ljudi sebi daju dozvolu da jedu šta žele, to može imati neverovatan efekat na smanjenje ove buke, ističu stručnjaci.
Ko je podložan ovakvim opsesivnim mislima
Svako ih može iskusiti, ali ljudi koji su gojazni ili pate od prekomerne težine često se bore sa ovakvim izazovima, što može otežati gubitak težine.
"Ako je 'buka' u glavi od hrane velika, veća je verovatnoća da ćete jesti", kaže profesor Lorens Českin.
Povećana reaktivnost na hranu često izaziva žudnju i utiče na ponašanje u ishrani, doprinoseći povećanju telesne težine, govore i istraživanja. Čak polovina ljudi koji su gojazni suočavaju se sa opsesivnim mislima vezanim za hranu.
Drugi tip ljudi koji mogu biti posebno podložni uključuju one sa poremećajem u ishrani ili poremećenim obrascem ishrane. "Ako ograničavate ili preskačete obroke, verovatno ćete imati više ovakvih misli, jer telo vam šalje signale da jedete više", objašnjava Rejčel Goldman, psiholog.
Takođe, ako imamo mnogo pravila o ishrani ili smo godinama držali dijetu, skoro je sigurno da ćemo iskusiti ovaj problem.