Ne nasedajte na ovo: Pet zabluda o gubitku težine u koje svi verujemo

Ako želite da smršate, verovatno se oslanjate na savete za koje mnogi od nas odavno znaju: Ne treba da se jede posle 20 časova, treba izbegavati ugljene hidrate, potrebna je samo disciplina i svako može da uspe...

Ipak, ovi saveti ne samo da nisu tačni, već nas mogu odvesti u drugu krajnost i zapravo nam dodati na težini, a samim time i pogoršati zdravstveno stanje. Najveće zablude o gubitku kilograma su:

Ne smete jesti posle sedam ili osam sati uveče

Kada pokušavamo da smršamo, mnoge obroke jedemo prema rasporedu koji smo sebi zadali, a ovo često uključuje izbegavanje hrane posle određenog vremena. Najčešće je to oko sedam ili osam sati uveče, da bi smo u krevet otišli "malo gladni".

Mnogi tvrde da im je ovo donelo najbolje rezultate, ali da li je ovo najbolji metod? Pored toga, svakodnevne obaveze često mogu biti nepredvidive, tako da ne možemo uvek pratiti raspored ishrane. Da li to znači da svakako ne smemo ništa jesti u večernjim satima? Srećom, obrok posle sedam sati uveče neće upropastiti vaše zdravlje. Iako postoje dokazi koji povezuju konzumiranje kasno u noć sa potencijalnim zdravstvenim problemima, kao što su loše varenje i debljanje, ali ovo nije nužno tačno za svakoga.

Negativni uticaji obroka kasnije uveče neće biti veliki kada je veličina obroka manja i kada je bogat hranljivim sastojcima. Umesto vremena u koje se jede, važniji je kvalitet hrane - ako jedemo ostatke pice, sladoleda ili čipsa, bez obzira na doba dana, to nije zdrav izbor. Ali ako izaberemo voće, povrće, nemasne proteine ili orašaste plodove, bez obzira na doba dana, to su dobri izbori.

Ugljene hidrate treba izbegavati

Ugljeni hidrati su ključni za dobro izbalansiranu ishranu i zdravo telo. Oni su neophodan izvor energije i podstiču rad vitalnih organa, uključujući mozak, centralni nervni sistem i bubrege.

Između ostalog, vrlo su važan izvor energije tokom vežbanja, jer sistem za varenje razlaže ugljene hidrate u glukozu, a pankreas luči hormon koji se zove insulin da bi pomogao glukozi da pređe iz krvi u ćelije, prenosi "Beter helt".

Dakle, ako pojedete krompir, testeninu ili bilo koju vrstu hrane bogate ugljenim hidratima, nećete automatski postati deblji i pokvariti dosadašnji napredak. Štaviše, brojne smernice za ishranu napravljene od strane stručnjaka preporučuju da 45 do 65 odsto energije dolazi iz ugljenih hidrata.

Naravno, neki ugljeni hidrati su zdraviji od drugih i to ima uticaja, ali ako ste na dijeti i poptuno izbacite velike grupe povrća, voća i žitarica, možda nećete dobijati dovoljno hranljivih materija da efikasno upravljate svojom težinom i zdravljem. Ove vrste dijete mogu povećati rizik od nedostatka mikronutrijenata, što naposletku može dovesti do prejedanja.

Ipak je do genetike: Posebni "geni za mršavost" mogu duplirati gubitak kilograma, kaže nauka

Treba vam samo disciplina

Istina je da samokontrola igra veliku ulogu, ali mršavljenje je za neke mnogo komplikovanije. Tu su i faktori poput hormona, genetike, određenih zdravstvenih stanja, pa i hemije mozga. Takođe, nedavno je otkriveno da neki ljudi imaju posebne "gene za mršavost", te je njima sigurno lakše da smanje težinu nego oni koji ih nemaju.

Trebalo bi da prestanete da grickate tokom dana

Saveti za mršavljenje koji se fokusiraju isključivo na smanjenje broja unesenih kalorija često preporučuju isključivanje užine u toku dana. Međutim, ako prođe više od četiri sata između obroka, kasnije možete postati previše gladni, izgubiti kontrolu i posegnuti za nezdravom hranom koja vas brzo zasiti. Da bi se to izbeglo, svakodnevni raspored koji podrazumeva jednu ili dve užine zapravo može pomoći u smanjenju ukupnog broja kalorija koje jedete u jednom danu, jer neće doći do preterivanja.

Sva prerađena hrana je nezdrava

Brojna prerađena hrana jeste nezdrava, ali to ne znači da je baš svaka štetna za nas. Na primer, u prerađenu hranu spada i smrznuo voće i povrće, koje ne spada u kategoriju nezdrave hrane.

Sve što je zamrznuto, konzervirano, kuvano, sušeno ili upakovano smatra se prerađenim do određene mere. U ovo spadaju voće i povrće, različite konzervirane ribe, pasulj, ovsene pahuljice...  Dakle, mnoge zdrave namirnice su prerađene, a preporučuju se kao deo izbalansirane ishrane, prenosi "Tudej". Potrudite se da izbegavate ultra-prerađenu hranu koja ima velike količine masti i šećera, poput grickalica i slatkiša.