Ako se borite se sa nesanicom probajte ovaj neobičan "recept"
Teorija da pisanje liste može da poboljša san se posebno odnosi na zapisivanje zadataka koji vas čekaju sledećeg dana i oni koje ste započeli, ali još niste završili. U novoj studiji su ispitani zaposleni u jednoj nemačkoj IT kompaniji, a oni kojima su ostali nedovršeni poslovi na kraju radne nedelje više su razmišljali o svojim problemima na poslu tokom vikenda, u poređenju sa onima koji su bili manje-više gotovi sa poslom. Oni sa nedovršenim zadacima su takođe imali sklonosti ka nemirnom snu i poremećenom rasporedu spavanja tokom vikenda.
Dakle, ovaj stres je imao uticaj na radnike čak i van radnog vremena, a istraživači su zaključili da ove misli mogu biti posledice negativnih stvari koje su se desile u prošlosti ili bi se mogle dogoditi u budućnosti (nedovršen zadatak, greške u radu...).
Nedelja uveče može biti vrlo teška, posebno ako ste tog jutra dugo spavali, pa možda niste dovoljno umorni kada legnete u krevet. Razmišljate o tome kako se sutra vraćate na posao i kako treba da se suočite sa svim nezavršenim zadacima, a uz to, verovatno ćete imati nove obaveze. Dakle, šta možete da uradite da sprečite da vas ove brige drže budnim?
Sastavljanje liste zadataka može da popravi san
Ako vam se spava, a nikako ne možete, upalite svetlo, sedite za sto i počnite da pišete listu svih zadataka koji vas očekuju. Možda ne zvuči kao opuštajuća aktivnost, ali jedna studija sprovedena u SAD pokazala je da ovaj metod može biti iznenađujuće efikasan.
Istraživači neuronauke na Univerzitetu Bejlor su zamolili grupu volontera da neposredno pre spavanja napišu listu svega što su postigli tog dana, a druga grupa je napisala listu o zadacima koje su morali da urade sutra i u narednih nekoliko dana. Otkrili su da je druga grupa to veče brže zaspala za devet minuta.
Studija je takođe pokazala je da su zauzeti ljudi koji su pravili liste sa više od 10 zadataka zaspali u proseku 15 minuta brže od ljudi koji nisu napisali liste obaveza, a zaspali su i šest minuta brže od onih koji su samo sastavljali kratke liste.
Naučnici se nisu oslanjali na sopstvenu procenu učesnika o njihovom spavanju (jer nije uvek tačna), već su to vreme potvrdili kroz vrstu studije spavanja poznatog kao polisomnografija. Ovo uključuje pričvršćivanje senzora na glavu osobe i na druge delove tela, kako bi se pratili njeni moždani talasi, disanje i pokreti, prenosi Bi-Bi-Si.
Iako studija nije velika, postoji psihološki mehanizam koji bi mogao objasniti rezultate. Fenomen se zove "kognitivno rasterećenje" i dešava se kada osoba preduzme fizičku akciju kako bi ublažila mentalno opterećenje. Primer ovoga je kada okrenete mapu kako biste je uskladili sa rasporedom ulice ispred vas - oduzimate deo mentalnog rada koji vam je potreban da biste se orijentisali, smanjujući stres na mozak i olakšavajući zadatak.
Kako lista treba da izgleda
Cilj pisanja liste obaveza pre spavanja je da zadatke iz svog uma prenesete na komad papira, tako da umanjite potrebu da razmišljate o njima kada pokušavate da zaspite. Umesto da vam se zadaci nasumično vrte u glavi dok ležite u krevetu, biće uredno navedeni i raspoređeni na papiru, nećete nešto zaboraviti i čekaće vas sutradan.
Najbolje je da precizno navedete svaki zadatak i odredite koliko je prioritet, umesto da koristite opšte nazive i nasumično ih pišete. Možda ovo deluje kao nešto što bi vas samo razbudilo, ali moglo bi se isplatiti. Istina je da pisanje liste obaveza neposredno pre nego što zaspite možda neće rešiti sve vaše probleme i obaveze, ali će vam pomoći da zaspite i da postepeno umanjite stres.