Postoji jedan specifičan zadatak u kojem istraživači koji sprovode eksperimente na životinjama moraju biti posebno vešti: Moraju znati da procene dobrobit svojih životinja na osnovu zapažanja njihovog ponašanja, jer za razliku od ljudi, ne mogu jednostavno da ih pitaju kako se osećaju.
Ovo se odnosi i na istraživače koji žele da poboljšaju uslove u kojima se drže laboratorijske životinje. Ali analiza životinjskog ponašanja često podrazumeva ručni rad u laboratoriji koji traje danima, zbog čega su istraživači na švajcarskom Federalnom institutu za tehnologiju (ETH) razvili su novi metod istraživanja, koji omogućava da se u biomedicinskim analizama koristi manje miševa u eksperimentima.
Nova metoda podrazumeva automatsku analizu ponašanja kroz alate za prepoznavanje slika i veštačku inteligenciju. Miševi se snimaju i isti video snimci se automatski analiziraju. Osim što će se na ovaj način uštedeti vreme, uočavanje suptilnih razlika u ponašanju životinja će biti preciznije i biće potreban manji broj životinja za buduće eksperimente.
Ovaj AI sistem ne prepoznaje samo izolovane, veoma specifične obrasce ponašanja životinja - takođe se usko fokusira na prelaze sa jednog ponašanja na drugo.
Na primer, neki od tipičnih obrazaca ponašanja kod miševa uključuju ustajanje na zadnje noge kada su radoznali, boravak blizu zidova kaveza kada su oprezni i proučavanje određenih predmeta koji su im novi kada se osećaju radoznalo. Čak i miš koji stoji može preneti informaciju da li je na oprezu i da li se oseća nebezbedno.
Ovi prelazi su značajni, jer životinja koja brzo i često prelazi između određenih obrazaca može biti nervozna, pod stresom ili napeta. Nasuprot tome, opuštena ili samouverena životinja često pokazuje stabilne obrasce ponašanja i manje očigledno prelazi između njih, prenosi naučni portal "Phys". Testiranjem ovog novog procesa, švajcarski tim je do sada uspeo da sazna kako miševi reaguju na stres i određene vrste lekova, kao i da zaključi do koje vrste promene ponašanja dovode akutni i hronični stres kod miševa.
Primena i dobrobit životinja u nauci
Praktično je koristiti miševe u eksperimentima jer su mali, lako ih je uzgajati i imaju kratak životni vek, ali jedan od najvećih razloga je njihova genetika. Brojni naučnici su zaključili da ljudi i miševi dele čak oko 80 odsto gena. Takođe, sistemi organa kod miševa i čoveka se podudaraju po strukturi, obliku i fiziologiji, tako da proučavanje modifikacije DNK kod miševa može biti korisno za razvoj genetike i medicine za čoveka.
Ipak, korišćenje životinja zarad istraživanja često otvara brojna etička pitanja. "Kada koristimo veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za analizu ponašanja, doprinosimo etičkom, ali i efikasnijem biomedicinskom istraživanju", kaže tim istraživača, koji dodaje da se još uvek mora raditi na usavršavanju AI tehnologije zarad dobrobiti životinja, ali da se u budućnosti može postići ogroman napredak.