Teorije o kraju sveta i potpunom izumiranju ljudske vrste neprestano su tema naučnih istraživanja - stručnjaci iznose svoja mišljenja o tome kada bi ovako nešto moglo da se dogodi, šta bi bio okidač za prestanak života ljudi na Zemlji, ali i ko bi nas "nasledio" kada se ovo dogodi. Nedavna teorija, o tome kako bi to moglo biti biće iz morskih i okeanskih dubina, možda zvuči potpuno neverovatno, ali stručnjaci su vrlo optimistični u svojim pretpostavkama da baš ono ima najviše potencijala.
Kad izumre čovečanstvo oni dolaze da vladaju Zemljom
Naslednicima ljudske vrste bi, u budućnosti, mogle biti hobotnice - mekušci za koje eksperti sa Oksford univerzitetea smatraju da su natprosečno inteligentni i izuzetno prilagodljivi najrazličitijim uslovima za život. Hobotnice, po mišljenju profesora Tima Kolsona, imaju najviše resursa od svih drugih vrsta, što ih čini idealnim kandidatima za preuzimanje vladavine nad Zemljom - one su sposobnije od insekata ili ptica, ali i od inteligentnih životinja, kojima nedostaju "fine motoričke veštine koje su potrebne za izgradnju nove civilizacije".
Šta hobotnice imaju što druge vrste nemaju
"Njihova sposobnost da rešavaju kompleksne zadatke, način na koji one međusobno komuniciraju, sposobnost korišćenja "ruku" kadi manipulisanja objektima, pa čak i sposobnost da se kamufliraju kako ih neprijatelj ne bi video - sve ovo nam govori da bi ova vrsta u pravim klimatskim uslovima mogla da evoluira u novu civilizaciju, koja bi nasledila ljudsku", naveo je Kolson, a preneo Njujork Post. Ovi kvaliteti hobotnica, zajedno sa njihovom naprednom neurološkom strukturom su dobitna kombinacija, smatra stručnjak.
Može li hobotnicama nešto stati na put
"Kandidaturu" hobotnica za naše naslednike, ipak, treba uzeti sa rezervom, naglašava Kolson, navodeći da je tako nešto moguće samo ako na Zemlji budu postojali adekvatni uslovi. "Hobotnice bi teško mogle da se adaptiraju na život na suši jer im nedostaje skelet", objasnio je on. "Ipak, veći pripadnici ove vrste bi potencijalno mogli da kreiraju podvodne zajednice nalik gradovima koje danas imamo. Za ovako nešto bi im, doduše, trebalo stotine, hiljade, a možda i milioni godina", dodao je Kolson.