Danas nam je zabava nadohvat ruke, dovoljno je da samo posegnemo za telefonom i koristimo društvene mreže, razgovaramo sa prijateljima, možemo uključiti televizor ili kompjuter, da gledamo neograničen broj filmova i serija, igramo igrice... Pa ipak, izveštaji o dosadi su paradoksalno u porastu, posebno među mlađim generacijama.
Podaci iz velikih američkih anketa i studija ukazuju na to da ljudi danas prijavljuju da im "nikada nije bilo tako dosadno kao sada", pri čemu se stopa dosade značajno povećava među adolescentima i studentima od 2009. godine.
S obzirom da je hronična dosada povezana sa problemima kao što su anksioznost, depresija, pa čak i agresivno ponašanje, važno je razumeti šta pokreće ovo povećanje nivoa dosade. Stručnjaci smatraju su oslanjanje na digitalne uređaje i stalna dostupnost neke vrste zabave imali suprotan efekat - postali smo podložniji dosadi, umesto da budemo uzbuđeni zbog novih informacija i stimulativnog sadržaja kome imamo pristup lakše nego ikada.
Zašto smo se zasitili digitalne zabave
Autori studije tvrde da struktura i priroda digitalne zabave mogu pojačati osećaj dosade. Oslanjajući se na postojeća empirijska istraživanja, utvrđeno je kako društvene mreže, striming servisi i drugi oblici digitalne zabave mogu oblikovati očekivanja ljudi - želimo da uvek budemo uključeni u dešavanja, naša pažnja kratko traje i podeljena je na veliki broj fragmenata, tako da se smanjuje zadovoljstvo koje se dobija od svakodnevnih aktivnosti.
Svaki od ovih mehanizama stvara ciklus u kojem se ljudi sve više okreću digitalnim uređajima kako bi ublažili dosadu, da bi se u isto vreme osećali manje zadovoljnim. Tehnologija pruža konstantan priliv informacija i noviteta, što onda podstiče korisnike da traže još veću stimulaciju.
Klasičan primer je prelaz sa tekstova na slike, pa na kratke video klipove koji trenutno dominiraju internetom. Ono što je najvažnije je da se uhvati pažnja korisnika, a video zapis, koji nudi ilustracije, zvukove i tekst, je trenutno najefikasnije rešenje. Kao rezultat toga, aktivnosti koje ne odgovaraju ovom nivou stimulacije, kao što je čitanje knjige ili slušanje predavanja, mogu biti vrlo dosadne.
Još jedno suštinsko pitanje je način na koji digitalni sadržaj oduzima pažnju, što otežava fokusiranje na jednu aktivnost. Uređaji kao što su pametni telefoni uvek imaju neku vrstu ometanja u vidu obaveštenja, velikog broja aplikacija, mogućnost brzog prebacivanja između aktivnosti... Sve ovo ometa tok misli, a studije su pokazale da ovo smanjuje zadovoljstvo i sposobnost korisnika da se u potpunosti skocentrišu na jedan zadatak, što dovodi do veće dosade.
Treći ključni mehanizam uključuje osećaj ispunjenosti, za koji autori smatraju da je neophodan za suzbijanje dosade, prenosi portal "Sajkpolodži post". Društvene mreže često daju fragmentirane i nepovezane informacije, a to može umanjiti njihov smisao, što navodi ljude da misle da je njihovo vreme provedeno na mrežama beznačajno.
Studije su pokazale da se ljudi često ovako osećaju nakon konzumiranja brzih, nepovezanih delova informacija, što može pokrenuti ciklus prebacivanja između sadržaja u potrazi za nečim značajnijim. Međutim, ova pretraga retko zadovoljava, jer je digitalni sadržaj često napravljen tako da se brzo pogleda, pa isto tako brzo i zaboravi. Iz ovoga se može zaključiti da možda lek za dosadu nije Instagram ili Jutjub, već "spora" aktivnost koja zahteva malo više vremena i pažnje.