Poruke sa skraćenicama ostavljaju utisak da ste neiskreni
Na osnovu osam eksperimenata sa ukupno više od 5.300 učesnika, i uz korišćenje različitihe metoda, pokazalo se da su pojedinci koji su koristili skraćenice za slanje poruka smatrani neiskrenijim i bilo je manje verovatno da će dobiti pozitivne odgovore na svoje poruke, jer se smatralo da ulažu manje napora u tekstualnim razgovorima.
"U svakodnevnim interakcijama često se susrećemo sa ljudima koji mogu da se smatraju dobrim ili lošim tekstopiscima. Mislili smo da bi tekstopisci možda voleli skraćenice jer bi to prenelo neformalni osećaj bliskosti, pa smo bili iznenađeni što su skraćenice izazvale negativnu percepciju o ljudima koji ih koriste", rekao je vodeći istraživač Dejvid Fang, doktorant bihevioralnog marketinga na Univerzitetu Stanford.
Fang je rekao da je istraživanje pokazalo da, dok mladi ljudi imaju tendenciju da koriste više skraćenica za slanje poruka, još uvek nisu njihovi obožavaoci.
"Iako su naši ukupni rezultati o starosti bili pomešani, jasno je da mlađi ljudi ne vole skraćenice", rekao je Fang.
On je ocenio da skraćenice koje se šalju preko tekstualnih poruka, "mogu da doprinesu usamljenosti, ako ljudi otkriju da društvene veze vremenom slabe jer dobijaju ređe, ili ređe pozitivne odgovore na svoje tekstove".
Fang je naveo da ne veruje da bi ljudi trebalo da prestanu da koriste skraćenice u potpunosti.
"Često prilagođavamo napor koji ulažemo u razgovore, tako da (skraćenice) odgovaraju značaju veze. U nekim slučajevima, ima smisla uložiti manje truda i prihvatiti da vas doživljavaju kao manje iskrene, kao što je brzo slanje poruka sa vozačem za dostavu. Međutim, naši nalazi su posebno relevantni kada želimo da izgledamo iskrenije i da ojačamo društvene veze, na primer na početku veze ili kada treba da ostavimo dobar utisak", istakao je Fang.
U isto vreme, u preliminarnoj anketi koju su sproveli istraživači, 99 odsto ispitanika je izjavilo da koriste skraćenice za slanje poruka, a 84 odsto njih je izjavilo da ne veruje da se drugima ne bi dopale skraćenice.
Eksperimenti su uključivali analizu odgovora korisnicima grupnog ćaskanja u Diskordu (Discord), kao i scenarija za sastanke i istorije razgovora korisnika aplikacije za sastanke Tinder, u 37 zemalja.
Drugi eksperimenti su uključivali učesnike koji su ocenjivali svoje tekstualne razgovore sa ljudima koji su koristili, ili nisu koristili skraćenice.
U eksperimentima, tekstopisci koji su koristili skraćenice dobijali su kraće odgovore, kao i manji broj odgovora, i bila je manja verovatnoća da će primiti kontakt informacije od drugog pošiljioca SMS poruke.
Zašto ne treba koristiti tačku na kraju poruka
Možda smatrate da su emodžiji besmislene dopune porukama, ali jedno istraživanje otkrilo je da ovi simboli mogu pomoći u prenošenju značenja.
Studija je pokazala da, daleko od toga su dosadni, osmesi i skraćenice predstavljaju vredne dodatke porukama.
Međutim, završavanje poruka tačkom percipira se kao hladno i može promeniti značenje poruke.
Ranija studija otkrila je da poruke koje se završavaju tačkom izgledaju manje iskreno nego one bez tačke.
Ovi rezultati sugerišu da interpunkcija može izobličiti ili uticati na značenje poruka. Preskakanje interpunkcije ukazuje na spontaniji i iskreniji odgovor.
"Za razliku od razgovora licem u lice, u porukama se ne možemo osloniti na ton glasa, pauze ili izraze lica i gestove, " izjavila je profesor Selija Klin, vodeći autor studije.
