Pre pola veka, ljudi su poslali niz jedinica i nula do udaljene grupe zvezda, kao poruku u boci bačenu u kosmički okean. Ti kodovi su predstavljali prvi nameran prenos, tačnije poziv na daleki kontakt sa vanzemaljskim bićima. Poruka je sadržala osnovne informacije o ljudima, kao što su naš sistem brojanja, DNK, i slika ljudske figure.
Aresibo poruka poslata je 16. novembra 1974. godine i bila je delo Frenka Drejka, legendarnog astronoma poznatog po Drejkovoj jednačini koja procenjuje verovatnoću života van Zemlje, uz pomoć naučnika Karla Sagana.
"To je bila prva poruka koja je poslata u kosmos i poslata je sa najmoćnijeg uređaja tog vremena", kaže Abel Mendez, planetarni astrobiolog.
Poruka je ipak bila simbolična i zapravo je proslavljala novu mogućnost teleskopa da pogleda dalje u svemir nego ikada pre.
Da bi napravio prenos, Drejk je zatražio pomoć diplomiranih studenata Univerziteta Kornel. "Drejk je počeo da kreira poruku. Pokazao mi je šta je do sada imao, što je bilo prilično blizu gotovog proizvoda", kaže Ričard Ajzakman, tada diplomirani student na Kornelu.
Projekat je trebalo da najavi postojanje čovečanstva u kosmosu. Zato je Drejk koristio binarni format, najosnovniji kompjuterski kod, kako bi preneo neke osnovne podatke o Zemlji - naš sistem brojanja, strukturu DNK, naše mesto u solarnom sistemu, kao i jednostavne crteže ljudske figure i opservatorijuma koji je poslao poruku.
Konačna poruka je emitovana oko tri minuta na frekvenciji od 2380 megaherca i sadržala je 1.679 bitova podataka raspoređenih u mrežu koja meri 73 reda sa 23 kolone.
Bez potvrde prijema
Šanse za odgovor su bile male, ali uticaj prenosa na astronome bio je ogroman. "Ovaj pokušaj je u velikoj meri otvorio um za mogućnosti međuzvezdane komunikacije. To je pokrenulo pitanja poput 'Mogu li nas drugi životni oblici razumeti'? Ako smo sposobni da tražimo signale, da li i druge civilizacije rade isto", pojašnjava kaže Mendez.
Nakon tog sudbonosnog dana u Portoriku, kosmička poruka nikada nije ponovljena. S obzirom na udaljenost, odgovor se može očekivati za oko 50.000 godina, piše Nešnal džiografik.
Legitimniji napori da se komunicira sa dopisnicima van planete zahtevaće slanje poruke više puta ili na više od jedne tačke na nebu, primećuje Mendez. "Umesto da očekujemo odgovor, poruka je poslata da dokažemo da možemo da dopremo do univerzuma, pod uslovom da inteligentna civilizacija ima opremu da sasluša naš poziv".