Salmonela bi mogla pomoći u borbi protiv raka creva, kaže istraživanje

Salmonela koja može izazvati trovanje hranom, mogla bi se genetski modifikovati kako bi omogućila određenim belim krvnim zrncima, koja štite telo od infekcija i bolesti, da uništavaju ćelije raka, pokazalo je najnovije istraživanje.

Stručnjaci odavno znaju da salmonela može da pomogne u borbi protiv raka, ali u terapijama nije bila toliko efikasna kao što se očekivalo, preneo je Skaj njuz.

Međutim, studija je sada otkrila da bi salmonela mogla biti projektovana tako da omogući T ćelijama, vrsti belih krvnih zrnaca koje štite telo od infekcija i bolesti, da ubije ćelije raka.
Koristeći miševe, tim istraživača je otkrio da salmonela obično sprečava T ćelije da se bore sa ćelijama raka jer iscrpljuje aminokiselinu zvanu asparagin.

Doktor Alaster Kopland, autor studije i naučni saradnik za imunologiju na Univerzitetu u Birmingemu, rekao je da bi istraživanje moglo "pretvoriti bubu koja izaziva bolest poput salmonele u onu koja se bori protiv raka".

"Dugogodišnja misterija je zašto T ćelije, koje su ključne za borbu protiv raka, ne funkcionišu optimalno tokom ovog tretmana", rekao je on.

Prema njegovim rečima, sada je identifikovan protein odgovoran za to i određena je genetska meta koja bi mogla biti od pomoći da se oslobodi pun potencijal terapije.

Dr Ketrin Eliot, direktor istraživanja u britanskom centru za istraživanje kancera, koji je finansirao studiju, rekla je da je istraživanje "uzbudljiv" razvoj i da bi to moglo dovesti do "efikasnijeg lečenja pacijenata sa kolorektalnim i drugim vrstama raka u budućnosti.

Rak debelog creva je treći najčešći tip raka u svetu. U 2022. godini dijagnostikovano je više od 1,9 miliona slučajeva. Ovo je i drugi najčešći uzrok smrti od raka, što dovodi do više od 900 000 smrtnih slučajeva godišnje.

Stanje u Srbiji

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju, podaci su Kancelarije za skrining raka. Svake godine od ovog raka oboli približno 4500, a umre više od 3000 ljudi. 

Učestalost ove bolesti porasla za 50 procenata među osobama u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama tokom poslednjih 30 godina. Neki stručnjaci veruju da se objašnjenje krije u našoj sve većoj sklonosti ka brzoj hrani i paralelnom porastu gojaznosti, što utiče na zdravlje celokupnog sistema za varenje.