Danas je Aranđelovdan - praznik je posvećen arhangelu Mihailu, čuvaru pravoslavne vere
Ovaj veliki praznik je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Takođe se smatra čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Sabor Svetog Arhangela Mihaila je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom i izrazito je uvažen među pravoslavcima i slavi se u mnogim srpskim kućama.
Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji slavara, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali svetom arhangelu Mihajlu. Takođe, slava je Saborne crkve u Beogradu, a zaštitnik je loze Nemanjića.
Da li će trpeza biti posna ili mrsna, zavisi od dana kada se obeležava - posna je ako praznik pada na sredu ili petak, a mrsna je ostalim danima.
Narodna verovanja
Veruje se da ovaj svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao, piše RTS.
Takođe, smatra se u narodu da kakav je dan na Aranđelovdan da se može odrediti kakva će biti godina. Zato se i kaže "Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća".
U nekim krajevima naše zemlje je zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Ko je bio arhangel Mihailo
Na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
"Sveti Mihail izobražava se još od prvih vremena hrišćanskih kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim popire Lucifera, satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu pantljiku sa crvenim krstom. Arhangel Mihail smatra se naročito čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi verskih", reči su Svetog Nikolaja Žičkog.
Takođe se smatra simbolom borbe protiv zla, a njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.
