Vrh Azov je samo jedan od vrhova Urala, koji zbog specifičnosti sastava njegovih stena, ima i veoma specifičan oblik - on je ispresecan mnogobrojnim usecima i pećinama i prekriven oštrim kamenim šipovima različite visine. Zbog svog neobičnog izgleda je ovaj vrh Urala obavijen i velom misterije, kako u drevna vremena, tako i danas.
Razbojnik Azov i lepotica Azovka
O tome kako je vrh Azov dobio ime naučnici nikako ne mogu da se usaglase, ali je zvanična verzija da je naziv potekao od reči "azau", koja u prevodu sa tatarskog jezika znači zub. Ipak, ova verzija je za turiste jako dosadna, pa za njih, a i sve ljubitelje mistike, postoje čak 2 legende, od kojih se ne zna koja je zanimljivija i živopisnija.
Saglasno prvoj legendi, vrh je nazvan u čast razbojnika koje je sa svojom ekipom pljačkao karavane koji su tim putem prolazili. Kada su vlasti konačno uhvatile razbojnike naređeno im je da sve pokradeno spakuju u pećinu i zatvore je kamenom, radi bolje bezbednosti. Zatim je ataman (starešina naroda), upitao ko će od njih da čuva pećinu, javio se momak po imenu Azov, koga je otoman odmah upucao.
Druga legenda kaže da se u nedrima Urala, baš na mestu gde je Azov, skriva velika količina zlata, koju su u pećini sakrila plemena koja su tu živela u stara vremena. Njima ono nije bilo preko potrebno, pa su ga dali na čuvanje devojci po imenu Azovka. Od tada do danas to zlato nije pronađeno, a veruje se da će onaj koji otkrije gde se ono nalazi dobiti i ruku i srce Azovke, koja ga vekovima čuva.
Nekakvo blago je ipak otkriveno
Pomenute pećine (jedna ili više njih) nikada nisu pronađene, ali je otkriće iz 1940. godine istraživačima dalo nadu da ove legende nisu samo puke izmišljotine. Prilikom obilaska Azova, školarci iz okoline Urala, čuvši da se tu negde krije blago, počeli su detaljno da pretražuju teritoriju i ispod jednog velikog kamena na samom vrhu pronašli mnoštvo bronzanih figurica.
Ovo otkriće je arheologe šokiralo, jer se teren pre toga nekoliko puta temeljno pretraživao. Nakon toga, oni su nastavili da obilaženjem okoline i ubrzo pronašli skrovito mesto sa još 10 različitih figurica. Ipak, niko nije uspeo da objasni zbog čega su sve one bile postavljene uspravno i to okrenute ka istoku. Ukupno je otkriveno 33 predmeta.
Među misterioznim artefaktima bilo je svačega: i ručka koplja i ogledalo u bronzanom okviru i broševi, pa čak i likovi paganskih božanstava koji su imali čovekolike crte lica. Svi oni datiraju još iz 4. ili 3. veka pre nove ere i delo su ruku naroda Mansi, koji je u to vreme dolazio na vrhove Urala kako bi se poklonio svojim božanstvima i prineo im žrtve.