Manifestovanje se odnosi na koncept sanjarenja o pozitivnim događajima i ishodima u životu, u tolikoj meri da verujemo da će se sigurno obistiniti. Slično je pozitivnom razmišljanju, ali manifestovanje odlazi korak dalje, jer mnogi ljudi smatraju da im samo ove pozitivne misli i stav mogu odrediti sudbinu i budućnost.
"Manifesting" je već neko vreme popularan trend na društvenim mrežama, tako da nije prvi put da se pojavljuje u javnosti. Ali ove godine je reč "manifest" pregledana preko 100 hiljada puta na zvaničnom sajtu Kembridž rečnika, te su glavni urednici rekli da ju je upravo to učinilo najtraženijim pojmom ove godine, koji je zaslužio da osvoji titulu reči godine.
Osim na platformama poput Instagrama i TikToka, reč "manifest" je postala popularna i zbog slavnih ličnosti koje tvrde da je manifestovanje zaslužno za njihov uspeh. Zveze poput Lejdi Gage, Drejka, Arijane Grande i gimnastičarke Simon Bajls su javno govorile o značaju koji je ova reč imala za njih i njihove karijere.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da koliko god ideja o manifestingu postane poznata i prihvaćena, to ne znači da je validna. Verovanje da se nešto može manifestovati, to jest ostvariti u realnosti samo pomoću pozitivnog razmišljanja, nije utemeljenjo u nauci, upozorava dr Sander van der Linden, autor knjige "Psihologija dezinformacija" i profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Kembridž.
"Manifestovanje psiholozi nazivaju "čarobnim razmišljanjem", to je opšta iluzija da specifični mentalni rituali mogu promeniti svet oko nas. Steklo je ogromnu popularnost tokom pandemije, a klipovi na tu temu imaju milijarde pregleda, uključujući popularnu metodu 3-6-9, koja zahteva da zapišete svoje želje tri puta ujutru, šest puta popodne i devet puta pre spavanja, pa će se ostvariti," dodao je za "Gardijan".
"Ovo podstiče opsesivno i kompulzivno ponašanje bez vidljivih koristi. Ali ne možemo kriviti ljude što su to pokušali, posebni kada su istaknute poznate ličnosti otvoreno "manifestovale" svoj uspeh."
Dodaje je ovo čak može biti i opasno, jer postoji mogućnost da će se mnogi osloniti na manifestovanje za rešavanje ozbiljnih životnih problema, za koje je zapravo potrebno razmišljati realno. Kaže da postoji veliki broj istraživanja o vrednosti pozitivnog razmišljanja i postavljanja ciljeva, ali da je ključno razumeti razliku između moći pozitivnog razmišljanja i menjanja ishoda stvarnosti svojim umom kroz manifestovanje - prvo je zdravo, a drugo je pseudonauka, tvrdi profesor.