Magazin
Znakovi koji otkrivaju da je naša ishrana zdrava, prema stručnjacima
Mnoga istraživanja ukazuju da je mediteranska ishrana zdrava, sugerišući da donosi kardiovaskularne, metaboličke i zdravstvene koristi. Ali šta je ono što određuje da su neki režimi ishrane zdravi?
Često idemo na određene dijete ili režime ishrane kako bismo što pre skinuli kilograme - ako izdržimo u rigiroznim zahtevima, postićemo cilj, ali to svakako neće imati dobre koristi za naš organizam. Zato je bitno i kada smo na dijetama da znamo da se hranimo izbalanisirano i da unosimo namirnice koje će biti u službi našeg zdravlja.
Kako da znamo da je neka dijeta zdrava
Zajedničko saopštenje koje su nedavno objavile Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija ima za cilj da istakne "šta treba" i "šta ne treba" raditi kada je u pitanju zdrav način ishrane. U njemu je dat pregled osnovnih hranljivih materija, najboljih izvora tih materija, preporučenog unosa kalorija iz različitih hranljivih materija, kao i namirnica koje bi trebalo izbegavati, piše Medikal Njuz Tudej.
Koliko ugljenih hidrata treba da sadrži zdrava ishrana
Ugljeni hidrati bi trebalo da čine najmanje 45 odsto, a najviše 75 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija. Najbolji izvori ugljenih hidrata su:
- integralne žitarice, kao što su pšenica, ovas i raž
- povrće
- voće
- mahunarke - grašak, pasulj i leća
Dnevni unos voća i povrća za odrasle treba da bude najmanje 400 grama. Takođe, vlakna su važna, jer ishrana koja je njima bogata može smanjiti rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Masti vrlo bitne
Iako mnogi ljudi misle da su masti nezdrave, stručnjaci ističu da je mast esencijalni nutrijent neophodan za pravilno funkcionisanje ćelija u telu. Izbor zdravih nezasićenih masti kao što su one dobijene iz avokada, orašastih plodova i semenki, štiti zdravlje srca i pomaže u održavanju zdravog krvnog pritiska i nivoa holesterola.
Šta treba da znati o proteinima
"Proteini obezbeđuju gradivne blokove za veći deo strukturnih elemenata tela, kao što su mišići i funkcionalne molekule kao što su hormoni i enzimi", navodi se u zajedničkoj izjavi.
Savetuje se da 10-15 odsto dnevnih kalorija treba da dolazi iz proteina, i da se oni mogu dobiti iz životinjskih, ali i biljnih izvora.
Što se tiče najboljih izvora proteina, preporučuju se:
- nemasna živina
- masne ribe
- mahunarke
- grčki jogurt
- sveži sir
- orasi
- semenke
Posebno izbegavati prerađenu hranu
Trebalo bi eliminisati prerađenu hranu, jer menja strukturu originalnih sastojaka hrane - obično sadrži velike količine dodate soli i šećera, kao i pojačivači ukusa, što naravno nije dobro za organizam.
