Iako mnogi od nas uspešno smršaju, često se i susretnu sa jo-jo efektom, odnosno kilogrami se vrate i ponovo smo na starom. Izgleda da su krivci ćelije masnog tkiva, jer se one dobro "sećaju" u gojaznosti i naučnici ne bi isključili mogućnost da baš one igraju značajnu ulogu zbog čega se ponovo ugojimo.
Naime, oni su identifikovali biološku memoriju nakon ispitivanja masnog tkiva kod ljudi koji su bili gojazni pre i nakon što su izgubili težinu nakon barijatrijske operacije (hirurške izmene na nivou digestivnog trakta). Tkiva su dalje upoređena sa mastima zdravih osoba koje nikada nisu bile gojazne.
Analiza je pokazala da su masne ćelije pod uticajem gojaznosti menjale svoj odgovor na hranu, što je moglo da traje godinama. U testovima, te ćelije su brže rasle tako što su brže upijale hranljive materije.
"Naša studija ukazuje da je jedan od razloga zašto je teško održati telesnu težinu nakon početnog gubitka kilograma to što masne ćelije pamte svoje ranije gojazno stanje i verovatno imaju za cilj da se vrate u to stanje. Izgleda da pamćenje priprema ćelije da brže reaguju na šećere ili masne kiseline", kaže je Ferdinand fon Majen, vodeći autor studije na Federalnom tehnološkom institutu u Cirihu.
Dalji rad koji je bio usmeren na ćelije miša pratio je biološku memoriju hemijskih modifikacija na DNK i proteina oko kojih je DNK omotana. Ove promene menjaju aktivnost gena i metabolizam.
Miševi koji su ranije bili gojazni brže su dobijali na težini od drugih kada su bili na ishrani bogatoj mastima, što ukazuje na promenu u metabolizmu koja im je olakšala da ponovo dobiju kilograme, objasnili su naučnici u tekstu objavljenom u časopisu Nature. Ipak, za to nije bilo odgovorno isključivo "pamćenje" u masnim ćelijama. Naučnici sumnjaju da slično pamćenje postoji i u moždanim ćelijama, koje utiče na količinu hrane koju životinje konzumiraju i na to koliko energije troše, piše Gardijan.
"Iz perspektive evolucije, ovo ima smisla. Ljudi i druge životinje su se prilagodili da brane svoju telesnu težinu, a ne da je izgube, pošto je nedostatak hrane istorijski bio uobičajen izazov", kaže dr Laura Hinte, autor studije.
Takođe, dr Daniel Kastelano, dodaje: "Na društvenom nivou, ovo bi moglo ponuditi utehu pojedincima koji se bore sa gojaznošću. Borba da zadrže kilograme mogla bi biti vođena ćelijskom memorijom koja se aktivno opire promenama", rekao je on.
Rad bi mogao da otvori put boljim programima za kontrolu težine, iako ćelijska memorija gojaznosti takođe može da izbledi s vremenom. "Moguće je da se dužim održavanjem zdrave telesne težine izbriše ovo pamćenje", naglašava Hinte.