Magazin
Kako izgubljeni psi pronalaze put do kuće - pređu desetine kilometara u potrazi za vlasnikom
S vremena na vreme, radnja filma "Povratak kući: Neverovatno putovanje" ("Homeward Bound: The Incredible Journey") postaje stvarnost kada izgubljeni pas pređe neverovatnu distancu da bi pronašao put do kuće. Ali kako krzneni ljubimac uspe da se vrati? Izgleda da vlasnici i psi mogu razviti vezu sličnu onoj između deteta i roditelja pa je želja za ponovnim susretom izrazito jaka, a bitnu ulogu igra i mentalna mapa životinje.
Pas Džordžija Mej prešla je kilometre i kilometre do kuće nakon što je pobegla tokom planinarenja u San Dijegu. Bigl Laser, vratio se u svoj kvart u Vinipegu (Kanada) šest nedelja nakon što se izgubio od porodice na oko 80 kilometara udaljenosti.
Kako psi postižu ovako neverovatna putovanja? Pa, poseduju moćnu kombinaciju instinkta za orijentaciju i oštrih čula, kažu stručnjaci.
Mentalna mapa
Sposobnost orijentacije kod pasa verovatno je nasleđena od njihovog pretka, sivog vuka, koji je lutao velikim prostranstvima Evroazije, gde su psi prvi put pripitomljeni.
"Čini se da su psi u stanju da konstruišu mentalne mape svog okruženja. Međutim, njihova mentalna mapa verovatno izgleda drugačije od naše, jer je verovatno dominiraju mirisi", rekla je Zazi Tod, autorka knjige Bark! The Science of Helping Your Anxious, Fearful, or Reactive Dog.
Praćenje traga mirisa je jedan od metoda koju psi koriste za navigaciju i orijentaciju u svojoj okolini. Psi imaju čulo mirisa 10.000 do 100.000 puta jačeg od našeg, što im daje mogućnost da nanjuše sve, od eksploziva, pa do dijabetesa.
"Pored mirisa, psi mogu prepoznati poznate orijentire pomoću vida, mirisa i zvuka. Neki izgubljeni psi se orijentišu prepoznavanjem poznatog orijentira u odnosu na svoju kuću. Koristeći određene tačke kao referentu mrežu, mogu da putuju direktnim putem kući", objašnjava Bridžet Šovil iz udruženja American Society for the Prevention of Cruelty to Animals.
Unutrašnji kompas
Ptice selice, lososi i kitovi neke su od životinja koje koriste Zemljino magnetno polje, iako organi koji kontrolišu ovu sposobnost još nisu u potpunosti razumljivi, piše Nešnal džiografik.
Moguće je da i psi poseduju ovu neobjašnjivu sposobnost. U istraživanju iz 2020. godine, češki naučnici su uključili 27 lovačkih pasa u trogodišnji eksperiment. U više od 600 terenskih proba, naučnici su postavili trekere i kamere na pse pre nego što su ih pustili u nepoznato šumsko područje. Zatim su pratili pse kada bi ih vlasnici pozvali nazad kući. Svi psi u studiji prešli su u proseku gotovo 1,5 kilometar u šumi.
Oko 60 odsto pasa koristilo je svoj njuh da bi pratilo trag nazad do vlasnika. Međutim, 30 odsto pasa primenjivalo je drugačiju strategiju, nazvanu "kompas trčanje". Ovi psi su na početku svog povratka trčali kratko duž ose sever-jug, bez obzira na lokaciju vlasnika. Istraživači veruju da su psi koristili Zemljino magnetno polje za orijentaciju.
"Još nemamo konačan dokaz da psi koriste magnetne znake za navigaciju, ali ovo je najverovatnije objašnjenje", kaže koautor studije Hinek Burda, profesor zoologije.
Teže ponovnom susretu
"Psi koji odrastaju sa ljudima mogu razviti vezu sličnu onoj između deteta i roditelja, a jedan od ključnih aspekata te veze je snažna motivacija za ponovnim susretom nakon razdvajanja", kaže Monik Udel, direktorka Laboratorije za interakciju ljudi i životinja na Univerzitetu Oregona.
