Kuća i posao nisu sve: Zašto bi svako trebalo da ima i neko "treće mesto"

Ako se vaš svaki dan sastoji od jedno te istog odlaska na posao i povratka kući, vašem životu možda nedostaje ključni sastojak sreće: "Treće mesto". Ovaj termin podrazumeva prostor koji nije vaše "prvo mesto" (dom), niti "drugo mesto" koje je puno obaveza i na kome provodite većinu dana (radno mesto).

"Treće mesto" može biti skoro svaka lokacija koja ne spada u prve dve kategorije - kafići, parkovi, knjižare, crkve i društveni centri mogu imati ulogu "trećeg mesta". Jedini pravi uslov koji određuje šta ono treba da bude je da tamo idete isključivo svojom voljom.

Ovaj izraz potiče iz knjige sociologa Reja Oldenberga iz 1989 godine, u kojoj je "treća mesta" opisao kao "lokacije koje olakšavaju društvenu interakciju i podstiču javno opuštanje, ne uključujući ljude sa kojima živite ili radite", prenosi "Tudej".

Dakle, to su mesta na kojima se susrećete sa novim ljudima, što može dovesti i do potencijalno značajnih međuljudskih odnosa. "Treća mesta" takođe treba da služe kao beg svakodnevne produktivnosti koja se očekuje od nas. Mogu se sastojati i od indirektne društvene interakcije, posebno onima kojima je dovoljno da samo budu okruženi drugim ljudima koji imaju slična interesovanja. Sedenje u pozorištu ili bioskopu kao publika i biti okružen drugim ljubiteljima predstava/filmova je primer ove vrste interakcije.

Prednosti za kvalitet života

Ova mesta igraju važnu ulogu u našim životima, jer nam pomažu da izgradimo identitet van kuće i posla. Povezana su sa blagostanjem i dobrim mentalnim zdravljem, posebno zato što brojne statistike pokazuju da živimo u sve usamljenijem svetu. Ako niste uvek raspoloženi za društvene interakcije, nekada je čak dovoljno samo da se pojavite i posmatrate okruženje u kome se osećate prijatno.

U slučaju da se na "trećem mestu" ne razvije prijateljstvo ili emotivan odnos, ono svakako ima koristi i nudi utehu od usamljenosti, razbijajući monotoniju svakodnevnog rasporeda.

Kako možete pronaći svoje "treće mesto"

Ako želite da uključite ovu vrstu promene u svoj život, prvo morate da znate šta vas zanima. Osim što će olakšati potragu, određeno interesovanje biće podstrek i umanjiće osećaj neprijatnosti, posebno ako na "treće mesto" odlazite sami.

Dijeta, posao, prijateljstvo, hobiji, društvene mreže: Kada je pravo vreme za odustajanje

Pokušajte da se učlanite u klub koji je vezan za vaša interesovanja, bilo da je to umetnost, literatura, rekreativni sport - čak i boravak u omiljenom kafiću u komšiluku može da se računa kao "treće mesto". Ne morate biti stručnjak, jer svrha nije razvijanje veština zarad nekakvog uspeha, već opuštanja. Iako je sjajno ako se hobi "trećeg mesta" pretvori u nešto više, to ne bi trebalo da stvara dodatni pritisak i da postane samo još jedna obaveza. Važno je i je da vam ovo mesto bude dostupno, da lako do njega možete doći prevozom ili peške, jer ne želite da vas daljina obeshrabri.

Da li se onlajn svet može računati kao "treće mesto"

Možda deluje kao da društvene mreže ili onlajn igrice mogu da budu naše "treće mesto", posebno za one koji nisu uvek raspoloženi za društvo drugih nakon radnog dana, a u tome donekle ima istine. Ovo se posebno pokazalo kao korisno tokom pandemije, kada su društvene interakcije bile ograničene, pa su ljudi tražili utehu onlajn.

Međutim, pandemija je istakla i koliko je ljudima važno da se sastaju i razgovaraju licem u lice, tako da se, barem za sada, istraživanja su pokazala da se ne može reći da digitalne platforme mogu imati jednako pozitivan efekat poput upoznavanja sa novim ljudima, na novim mestima, na osnovu ličnih interesa i hobija.