Prema statistikama, više od 70 procenata ljudi laže u svojim projavama za posao. Iskušenje u koje najčešće upadamo kada naiđemo na oglas za posao koji nam se dopadne, a za koji ne ispunjavamo baš sve kriterijume, jeste da našu radnu biografiju malčice "ukrasimo" - i dodamo znanja i veštine kojima možda i ne vladamo u zahtevanoj meri. Ipak, eksperti iz oblasti regrutacije i selekcije kandidata svi u glas govore: laganje u radnoj biografiji i njeno ulepšavanje nije u redu, i ma koliko zvučalo kao kliše, iskrenost se ceni.
Razloga za tako nešto ima više: nekada je to nedostatak radnog iskustva, nekada nedostatak znanja i veština koje određene pozicije zahtevaju, a nekada jednostavno prevelika želja da se dopadnemo poslodavcu.
Koje su to najčešće laži iz radnih biografija sa kojima se susreću regruteri i poslodavci? Na prvom mestu ovog "crnog spiska" nalaze se laži koje se vezuju za znanja i kompetencije koje kandidat za određenu poziciju mora posedovati, a najčešće je u pitanju poznavanje rada u određenom softveru, kao i stepen pomenutih znanja.
Poznavanje Eksela, kao najrasprostranjenija laž iz ove grupe ne samo da poslodavcima najviše "upada u oči" kada pogledaju radnu biografiju kandidata (naročito ukoliko je navedeno ekspertsko i napredno poznavanje), već je popularnost stekla i na mnogim društvenim mrežama kojima se šire razni "mimovi", video snimci i "gifovi".
Kada u Si-Vi-ju (CV) navedete da ste ekspert u oblasti Eksela - poslodavac sa punim pravom može očekivati od vas da znate da zapisujete makroe "od nule" (ako ne znate šta ovo znači, bolje korigujte Si-Vi!), rutinski obavljate većinu operacija (a ne samo da koristite već postojeće šablone), formule u Ekselu znate napamet, bez "guglanja", a vaši "dašbordi" ("dashboard") izgledaju bolje od onih koje ostale kolege pripremaju. Stoga, pre nego što pošaljete prijavu za naredni posao - preispitajte svoja znanja iz ove i svih drugih oblasti koje ste naveli.
Druga najpopularnija laž u radnoj biografiji prema rečima poslodavaca odnosi se na prethodno radno iskustvo, u dva potpuno različita oblika: dok jedni ne navode određena radna iskustva zbog nekorektnog (ili čak konfliktnog) završetka radnog odnosa i loše reputacije (i verovali ili ne, ova je češća), drugi svoju biografiju ukrašavaju pozicijama na kojima nisu radili i radom u kompanijama za koje misle da si njihova imena zvučnija.
I dok prethodne dve laži još nekako i mogu proći neopaženo ukoliko se kandidat dobro snađe na intervjuu, a poslodavac nedovoljno temeljno proveri navedeno, za laži koje zauzimaju treće i četvrto mesto prosto je neverovatno da se uopšte i nalaze na ovom spisku, budući da je reč o lako proverljivim i dokazivim podacima: godine radnog iskustva nalaze se na trećem mestu, a uzrast na četvrtom.