Arheološko nalazište na kome su pronađeni svici ove godine je zamalo uništeno, pošto je na tom mestu trebalo da se gradi istorijsko-arheološki centar. Ironično, ali istinito. Srećom, volonteri, naučnici i ljubitelji istorije stali su na put izgradnji, upozorivši vlasti da bi takav postupak zauvek mogao uništiti na stotine vrednih artefakata. I bili su u pravu, već nakon nekoliko meseci iz zemlje je izvađeno na desetine dragocenih svitaka.
Ko je pisao misteriozne svitke na brezovoj kori
Nedavno arheološko otkriće, odnosno samo jedno u nizu otkrića u Velikom Novgorodu, iznedrilo je čak 57 svitaka od brezine kore, koji su arheolozima, ali i svim ljubiteljima istorije i kulture, pružili uvid u lične prepiske i društvene odnose i običaje epohe srednjovekovne Rusije. Većina artefakata bila je u izvanrednom stanju, imajući u vidu starost, a sve zahvaljujući specifičnim uslovima unutar tla.
Pismenost je u to vreme u Rusiji bila relativno široko rasprostranjena, a pretpostavlja se da su njome vladali imućniji slojevi stanovništva. Pisanje na svicima aktivno se koristilo i među mlađim stanovništvom i među starijim, i to nezavisno od socijalnog statusa. Doduše, ko je konkretno unosio simbole na koru breze - stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu.
"Po svemu sudeći, velika većina svitaka ispisana je rukom "profesionalnih" pisaca, premda se na artefaktima koji su čak i od istog pošiljaoca, može primetiti različiti rukopisi. A to znači samo jedno - neko je pisao umesto pošiljaoca, verovatno neki pisac", pojasnio je lingvista Aleksej Gipius, a preneo ruski portal RIA Novosti. Ovakvih svitaka do sada je otkriveno "samo" 1229, a veruje se da ih ima čak 29 hiljada!
Dešifrovanje svitaka je zahtevalo veliki trud
Proces dešifrovanja srednjovekovnih svitaka mogao bi biti sjajan scenario za nekakav detektivski film: stručnjaci ne samo da moraju pravilno da pročitaju i interpretiraju napisani tekst (što nije nimalo lako), već i da restauriraju nedostajuće fragmente. U tome im pomažu opširna znanja jezičkih zakona i gramatike, kao i velika količina literature tog perioda.
Na većini svitaka opisane su neke rutinske stvari: kako je proticala trgovina, kako su se "uterivali" dugovi i slično. Ali, ima i oni posebnih, na kojima se nalaze ljubavna pisma, dečiji crteži i slično. Svitak 1189 je, po mišljenju lingvista i arheologa, najinteresantniji. I to ne samo zbog sadržaja, već i zbog forme.
Svaki svitak otkriva neku tajnu
Pre svega, svitak broj 1189 je, za razliku od ostalih pronađenih, ispisan ne niz brazde kore, nego poprečno, što nije bila praksa u Novgorodu. Drugo, ortografija, odnosno pravila pisanja, ne odgovaraju onim pravilima koja su važila u drugoj polovini 12. veka, od kada datiraju svici. Treće, stručnjaci smatraju da postoji velika verovatnoća da je autor svitka dete. Ali, koje, čije?
U svitku broj 1187, koji takođe datira iz 12. veka, opisana je dramatična scena mučenja uz pomoć vode. Izvesni Dedoslav morao je da izdrži izpitivanje vodom, a ako ga ne izdrži, dobiće novčanu kaznu u iznosu od 7 grivni. Ovaj vid ispitivanja je veoma surov: onaj ko je na njega osuđen mora sa dna posude sa ključalom vodom da izvuče prstenje. Autor pisma, Pereška, pita primaoca, Jakova, da li da uplati taj novac umesto Dedoslava ili da se ne meša u to i drži po strani.
Svitak broj 1229 je nešto "starije" i datira sa kraja 11 ili početka 12. veka, ali je autor isti - Pereška. Ovo pismo ne samo da je jedno od najvećih (dugo 42 centrimetra), već je i pravo remek-delo epistolografije, odnosno prepiske između dveju ličnosti, koje je otkrilo da je Pereška zapravo žena (iako su stručnjaci smatrali da je u pitanju muškarac), koja je nedavno ostala bez voljenog supruga.
Srednjovekovna ruska "sapunica"
O sudbini žena, kao i o tome na koji su se način sklapale bračne zajednice tog perioda, govore i fragmenti drugih svitaka, koji datiraju iz 14. veka i koji su pronađeni da drugom lokalitetu u Velikom Novgorodu. Na nekoliko takvih opisano je veoma emotivno "kidnapovanje" mlade, ćerke izvesnog Dročile od strane mladića po imenu Kondratec, koji je potom išao kod Dročile da ozvaniči svoj brak sa njegovom ćerkom.
Ali, Dročila je ovo kategorički odbio, iz za sada nepoznatog razloga, što je iznedrilo veliki konflikt između nesuđenog mladoženje i mladinog strogog oca. Kako je tekla prepirka takođe je detaljno opisano na svicima od brezove kore. Ipak, ono što za sada nedostaje stručnjacima jestu detalji o dvema porodicama, mlade i mladoženje, kao i podaci o tome gde se tokom okršaja nalazila devojka.
Ne zna se ni šta je bilo dalje, pošto se okršaj završio - da li su Kondratec i izabranica njegovog srca ipak uspeli da pobede prepreke koje je nametnuo njen otac (ili društvo, ili možda religija) ili se na tome njihova ljubav završila. Ono što je sigurno jeste da je čak i u srednjovekovno vreme bilo ljubavnih drama.