Zdravi brakovi treba da budu sigurno mesto i to ne podrazumeva odsustvo konflikta ili stalno dobro raspoloženje, već način na koji se trenuci stresa, svakodnevna emotivna iskustva ili značajniji životni događaji obrađuju, što u velikoj meri može uticati na trajanje odnosa.
Neuroticizam, koji karakteriše emocionalna nestabilnost i visoka reaktivnost, ključni je pokretač razvoda za mnoge parove. Istraživanja ukazuju na dva razloga zašto visok nivo neuroticizma često predstavlja signal za kraj braka.
Jaka negativna pristrasnost eskalira sukob
Jedan od primarnih razloga zašto je neuroticizam toliko štetan za brak je njegova snažna negativna pristrasnost. Neurotični pojedinci često tumače dvosmislene ili neutralne događaje kroz pesimistično sočivo, eskalirajući sukobe.
Parovi u čijem odnosu je naglašem viši nivo neuroticizma doživljavaju niže nivoe zadovoljstva u braku, rezultati su studije objavljene u Bi-Em-Si Sajkolodži. To je uglavnom zato što se takvi pojedinci više fokusiraju na negativna iskustva, tumačeći čak i benigne komentare ili postupke svog partnera kao neprijateljske ili preteće.
"Negativni efekti neuroticizma na zadovoljstvo u braku mogu biti izraženi kroz stvaranje anksioznosti, napetosti, traženja sažaljenja, neprijateljstva, impulsivnosti, depresije i niskog samopoštovanja", objašnjavaju istraživači.
Takve osobe takođe imaju tendenciju da budu osetljivije na stres, pa čak i male neprijatnosti dovode do nesrazmernih emocionalnih reakcija. U kontekstu braka, ove tendencije stvaraju minsko polje emocionalnih nagaznih mina, što dovodi do stalnih sukoba, nesporazuma i emocionalne iscrpljenosti za oba partnera.
Na primer, partner može nedužno zaboraviti da iznese smeće, ali neurotični supružnik to može smatrati dokazom nepažnje ili nedostatka poštovanja, što dovodi do svađe.
Emocionalna reaktivnost može uništiti intimnost
Pojedinci sa visokom emocionalnom reaktivnošću imaju poteškoća u upravljanju svojim emocijama, često reaguju sa povećanom osetljivošću, intenzivnim izlivima i sporim oporavkom od negativnih osećanja.
Visoka emocionalna reaktivnost takođe je povezana sa nižim nivoima "percipirane reakcije partnera", što se odnosi na to koliko dobro se supružnik oseća da ga partner razume, ceni i brine o njemu, potvrđuje istraživanje objavnjeno u magazinu Fronties in Sajkolodži.
Šta uraditi
Da bi veza napredovala, oba partnera moraju da osećaju da su njihove emocionalne potrebe zadovoljene. Parovi koji mogu mirno da se nose sa stresom i odgovore na emocionalne potrebe jedni drugih grade poverenje i intimnost.
S druge strane, kada jedan partner stalno reaguje ljutnjom, anksioznošću ili frustracijom, drugom postaje izazov da ponudi podršku. Ova dinamika narušava bliskost koja je potrebna parovima da bi održali zdravu vezu.
Parovi koji se posvete emocionalnoj svesti, rade na samoregulaciji i poboljšavaju percepciju potreba jednih drugih mogu prekinuti ovaj ciklus reaktivnosti u svom braku, piše Sajkolodži tudej.