Neke zabranjene, a neke čak i "đavolske": Ove namirnice je narod u staroj Rusiji izbegavao da jede

Ruska narodna kuhinja danas važi za izuzetno bogatu i gotovo da je nemoguće zamisliti trpezu, a naročito prazničnu, bez mesa ili jela sa krompirom. Nemoguće je zamisliti i jutra bez jake, vruće kafe. Ali, u stara vremena ove namirnice uopšte nisu bile popularne. Štaviše - izbegavale su se u širokom luku, a jadna čak bila i etiketirana kao "đavolska".

Ove dve vrste mesa Rusi ranije nisu jeli

U Rusiji se meso oduvek jelo, ali, ne bilo koje. Divljač, a naročito meso jelena, svinjsko meso, meso pernate živine, pa čak i ovčetina su bili dosta zastupljeni u ishrani, ali ne i teletina i konjsko meso. Razlog za to bilo je način na koji ih je ruski narod doživljavao. 

Krave su se smatrale hraniteljskim životinjama - one su davale mleko, a od mleka se pravi sir, maslac. Isto tako, mladi bikovi, sa druge strane, pomažu zemljoradnicima u polju, vuku plugove i na svojim leđima mogu da prenesu veliki teret. Dakle, ubijati ove životinje zarad mesa nije najmudrija odluka.

Konji su se, takođe smatrali svetim životinjama u ruskom narodu. Oni su bili pomoćnici na koje se narod oslanjao u obavljanju posla, a nemoguće je bilo zamisliti ni putovanje bez njih. Sve do sredine 19. veka konjetinu su u ishrani koristili samo muslimanski narodi, dok je pravoslavcima ona bila zabranjena.

Krompir se smatrao "đavolskom snagom"

Krompir je u Rusiju dovezao iz Holandije car Petar I, a u džaku koji je on sa sobom doneo sa proputovanja Evropom nalazilo se svega nekoliko krtola. Srećom, rusko zemljište je savršeno odgovaralo ovoj poljoprivrednoj kulturi, pa je krompir jako brzo i lepo rastao. Ipak, narod je bio vrlo nepoverljiv kada je reč o ovom povrću.

Pre svega - jer je bilo novo, a sve što je novo izaziva određenu dozu nepoverenja. Drugo, jer se na ruskom krompir zvao "kartofelj", što zvuči jako slično kao "Kraft Tojfel", što u prevodu sa nemačkog jezika znači "đavolska snaga". Treće, hrišćani nikako nisu mogli da razumeju zbog čega se jede koren biljke, a ne delovi koji se nalaze iznad zemlje.

Postoji legenda i da je sam Petar I morao da interveniše kako bi stvorio potražnju za krompirom. On je, navodno, oko plantaža ovog povrća namerno postavio vojnike da je čuvaju, kako bi narod pomislio da je u pitanju nešto posebno. Taktika je urodila plodom: "zabranjeno voće" je najslađe, a seljaci su brže-bolje pohrlili da kradu krompire.

Kafa i čaj su nekada bili na lošem glasu

Osim krompira, Petar I je iz inostranstva dovezao i kafu, a ovaj čudesan napitak gorkog ukusa i intenzivnog mirisa je takođe u početku izazivao nepoverenje naroda. Nikome nije bilo jasno zbog čega se on pije i koje prednosti ima, osim što se miris širi kroz celu kuću kada se ona zakuva.

Sve dok na vlast nije došla Katarina Velika kafa je bila krajnje nepopularna, ali je carica za nju napravila "dobar marketing" i to potpuno neplanirano. Njoj se okrepljujući napitao jako dopao i najviše je volela da ga sama sebi spremi. A čim kafu pije i sama imperatorka, znači da u njoj stvarno ima nešto posebno.

Mnogi smatraju da je čaj tipičan ruski napitak, ali ne. Prvi put je čaj jedan Rus probao 1638. godine - bio je to Vasilije Starkov, koji je radio kao carski ambasador u Mongoliji. U prvi mah mu se ovaj napitak nije nimalo svideo, ali je nakon nekoliko puta ipak uspeo da spozna čari čaja. Tada je tražio da se u Moskvu pošalje nekoliko džakova čaja, koji je narod jako brzo prihvatio.