Govori pet svetskih jezika, paralelno pohađa dve škole - na ruskom i engleskom jeziku, svetski je velemajstor u matematici, najbolji je na svetu i na takmičenjima iz drugih nauka... Čudo od deteta, mladi genije, briljantni um.
Sve su to epiteti koji opravdano stoje uz ime Nikole Savića, dečaka rođenog u Banjaluci.
Četrnaestogodišnjak, kojem je Banjaluka nekada bila dom, nedavno je kući na Kipru, gde sada živi, doneo zlatnu medalju sa Svetskog kupa iz matematike u Bangkoku. Nikola je na uspehe navikao, zlato u njegovim rukama je pravilo, a ne izuzetak. Pored zlata iz Bangkoka ove godine je u svoj orman pun zlatnih medalja smestio još dve: zlato u takmičenjima iz matematike i nauke sa Međunarodne olimpijade u Hagu.
Nikola za RT Balkan kaže da je medalja iz Bangkoka samo jedna u nizu, te da pravi, veliki uspesi tek slede.
"Medalju iz Bangkoka sam doživeo kao jednu u nizu potvrda moga delovanja i mojih malih istraživanja na polju nauke. Ovo je tek početak i jedan od ciljeva koje sam zacrtao", kaže on.
Lepota takmičenja nije samo u osvajanju nagrada, divno je kada uživate u procesu, upoznajete nove ljude i razmenjujete iskustva, nastavlja Nikola.
"Volim da upoznajem ljude iz raznih krajeva sveta, da se sa njima družim, da razmenjujem iskustva, jer prilikom svakog svetskog takmičenja, nama je omogućeno da se družimo i da razmenjujemo iskustva sa našim vršnjacima. Sam odlazak na takmičenje je veliki izazov, a zlatna nagrada je samo kruna onog čemu sam težio tokom svog školovanja. Posebno se radujem aplauzu kada primam nagradu", opisuje Nikola kako doživljava uspeh.
Posebna ljubav prema Rusiji
Nikolini planovi su veliki, želje su mu besprekorne kao i on sam, ali jedna je posebna - da se u Moskvi, u Rusiji, ostvare svi njegovi snovi. Na dobrom je putu, jer pohađa i uskoro završava rusku školu. Tečno govori i piše na ruskom jeziku. I ne samo to, Nikola na ruskom piše i pesme.
"Ruski jezik sam zavoleo kroz ruski folklor i tu je dala svoj doprinos Ruskinja Natalija Avdonina, koja je vodila ruski folklor i ruske radionice na koje sam rado išao u Banjaluci. Bila je veoma posvećena, nama deci i od nje sam mnogo naučio u pogledu dobrog izgovora ruskog jezika. Imao sam i veliku motivaciju jer je njena kćerka bila približno mog uzrasta i zajedno smo nastupali na manifestacijama", priča Nikola.
Može se reći da je ovakvu ljubav prema ruskom jeziku i kulturi, uzvratila i Rusija. Celi avgust Nikola je sa majkom proveo na Puškinovom institutu u Moskvi. I tamo je bio najbolji.
"Kada smo ja i mama boravila ovo leto na Puškinovom institutu u Moskvi, bio sam u grupi najvišeg nivoa, i rekli su da bi se po mom izgovoru moglo reći da sam rođen u Rusiji", priča ovaj dečak.
Uz ruski, Nikola govori grčki, engleski, nemački i francuski jezik. Takođe, ima HSK 1 iz kineskog jezika, koji je pohađao dok je bio u Banjaluci.
Pitali smo ga koliko izučavanje jezika i nekih drugih nauka doprinosi "treningu" mozga i razvoju njegovih matematičkih veština, ali i da li ima tajnu uspeha koju bi podelio sa nama.
"Što se tiče matematike, ja posmatram svaki zadatak sa više dimenzija i više strana, pogled iz različitih perspektiva, tražim neku međusobnu povezanost. Na primer, ako vi vidite jedno drvo, ja gledam životnu priču tog drveta i njegov značaj. Matematiku povezujem sa muzikom i njenim notama. Dok radim zadatke, muzika mi daje ideje i brzo dolazim do rešenja, to je moj način na koji ja rešavam zadatke", govori Nikola.
Želim da od sveta napravimo bolje mesto
Nikolini životni ciljevi su veliki i plemeniti. Želeo bi, priča nam, da ovaj svet napravi boljim mestom za život.
"Maštam da imam jedan tim za takmičenje, protiv drugih sličnih nama, da odmerimo svoje snage, da putujemo po svetu, da imamo svoj avion, pilota, stjuardesu, da budemo mozak sveta i da donosimo napredak dobra ovome svetu. Nauka je traganje za rešavanjem svega što nam se u životu postavlja", istakao je talentovani dečak.
Ako bismo tražili jednu reč koja bi opisala šta je Nikolu oblikovalo kroz život ona bi glasila "ljubav". Ako bismo pitali ko – dobili bismo odgovor – "majka".
"Ja sam od svakog preuzimao neku korisnu naviku, a posebno iz porodice, od dede disciplinu, želju za organizacijom i redom, od tetke – apstraktno i otvoreno mišljenje i veštine dinamičnog i modernog života. Veliki uticaj je na mene imala baka. Od nje sam naučio biti direktan, imati veliko samopouzdanje i postaviti sebe kao vođu. Majka je moj zaštitni znak, koju niko ničim ne može da zameni. Bez njene podrške ne bih postigao ovo što sam postigao. Sa majkom sam, kad sam bio mali delio ekran računara, sedeo u njenom krilu i pratio kako ona rešava svoje zadatke", ističe Nikola.
Ona, kako nam je rekao, često govori: "Nikola, ponosu moj."
"Čitajući Teslu, video sam da je tako govorila i Teslina majka. Uzor mi je Nikola Tesla i od malih nogu pokušavam da proniknem u tajne njegovih otkrića", navodi Nikola.
Slobodno vreme i slobodu Nikola ceni više od svega. Njegov način učenja i zapitkivanja ranije je bunio čak i profesore.
"Što se tiče slobodnog vremena, sve moje vreme je slobodno, jer ja sam potpuno slobodan u svojim idejama. Mama je meni od malih nogu podarila tu slobodu i to je sigurno rezultat moga uspeha. U školu uvek sa sobom nosim, sitne papiriće i oblikujem ih u geometrijska tela od kojih kasnije sačinjavam inovacije. Ispočetka, profesori su me posmatrali i dodatno mi postavljali pitanja. Kad su videli da sam uvek spreman, prihvatili su moju posebnost, ali i zazirali od mojih pitanja, na koja često nisu imali odgovor. Čitam sve čega se dotaknem. Volim da čitam rusku literaturu, a posebno rusku istoriju, koju veoma dobro poznajem. Na Puškinovom institutu su bili oduševljeni kada su videli koliko dobro poznajem rusku istoriju", priča nam Nikola.
Nikolina majka: "On je božji dar, učim ga da pre svega bude dobar čovek"
Nikola je božji dar, u svakom smislu te reči, kaže Nikolina majka, profesorka Aleksandra Figurek, koja uskoro treba da brani svoju drugu doktorsku disertaciju.
"Biti majka je božji blagoslov, biće koje nosi u svojoj utrobi i čije srce kuca zajedno sa srcem majke, najbolje razume majka. Nikoline uspehe sam doživela kao božji blagoslov. Planiram da, kada odbranim svoju drugu disertaciju, napišem knjigu 'Kako odgajiti genijalca', koju ću nameniti svim majkama, a posebno onim kojima je dato da podižu svoju decu potpuno same. Dajem sve od sebe da Nikola postane prvo čovek, a tek onda naučnik", kaže Aleksandra za RT Balkan.
Aleksandra priča da se uvek trudila da Nikoline talente prati i da je ulagala nadljudske napore u tome. On je danas, kaže ona, glava kuće, posebno u planiranju i računanju troškova.
"Kada je imao šest godina, predala sam mu celi kućni budžet na raspolaganje, celu svoju platu, ali i režijske račune. On je to brižno raspoređivao i trudio, da se sve izmiri, a tek od onog što je preostalo odlučivao je da se upotrebi za njegove želje. Danas je postao odgovoran domaćin i potpuno preuzeo tu obavezu ekonomisanja, koja nije baš laka. Tako mu se izoštrio osećaj za potrebu, gde nema mesta za nikakvu raskalašnost. Sada ja njega pitam o nabavci i najmanje sitnice. Mislim da sam ga u tom smislu, potpuno spremila za život", kaže Aleksandra.
Majka priča da je Nikola od malih nogu bio ljubopitljivo i radoznalo dete, imao je svoju laboratoriju i stalno je nešto eksperimentisao, želeći da bude kao Nikola Tesla.
Aleksandra kaže da je odlazak na Kipar iz Banjaluke bio "božji prst" i velika šansa za Nikolu. Priča da Nikola nije imao razumevanja i adekvatan tretman u Osnovnoj školi "Branko Ćopić" koju je pohađao u Banjaluci. Oni su se prema Nikoli odnosili u najmanju ruku neprihvatljivo, ističe Aleksandra, i dodaje da se nada da će takav sistem promeniti za dobrobit cele države.
"Vodila sam ga na konferencije i sva svoja naučna istraživanja. Tako smo došli i na Kipar. Tu sam realizovala svoje postdoktorsko istraživanje. Tu se desio njegov sretni početak i mi smo tu situaciju okrenuli na dobro. Uvek sam Nikolu učila, da i kada je teško i kada okolnosti nisu jednostavne, da uvek gleda napred. Mislim da upravo taj optimizam koji njega krasi je ključan za uspeh svakog deteta", priča Aleksandra.
Tajnu svog uspeha nam nije odao samo Nikola. Njegovu majku smo pitali da nam pokuša preneti majčinski "recept" kako odgajiti ovako uspešno dete. Aleksandra priča da je Nikolu uvek učila da prvo neguje istinske i pravedne ljudske vrednosti, pa tek onda sve drugo.
"Život nije dobro naučena knjiga, niti najbolje izrađen matematički zadatak. Genijalac je onaj koji je naučen, da ne laže, da ne otima, da se ne prodaje, da nikog ne povredi, te sve one drevne iskonske osobine koje su bile neprikosnovene pre dve hiljade godina, hiljadu i danas, te koje će biti do kraja sveta. Ključ uspeha je razgovarati sa detetom, slušati ga, pratiti njegove potrebe, posmatrati njegove oči da li su sretne, jednostavno dati svu svoju pažnju. Zapravo, u majci je ključ", ističe Nikolina majka.
Ona je dodala da na kraju želi da citira reči prof. dr Mile Batali sa Sorbone, svetski priznatog psihologa i akademika, koja je rekla: "U borbi za život, ulog je život."
"Svaka majka, koja to shvati, odgojiće genijalca, na svoju radost, radost svoje porodice, države i društva u celini", zaključuje Aleksandra.