Da bi istražili zdravstvene prednosti 24 biljnih alternativa namirnica kao što su hamburgeri, mleko, sirevi i druga hrana životinjskog porekla, stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu su uzeli u obzir brojne faktore - kao što je njihov uticaj na zdravlje čoveka i životnu sredinu, ali i njihova cena.
Prirodna biljna hrana - kao što su grašak, soja i pasulj - imala je najbolje rezultate u svim kategorijama.
S druge strane, otkrili su da proizvodnja prerađene hrane - biljno mleko, vegetarijanski hamburgeri i zamene za meso kao što su tofu i tempeh - loše utiče na prirodu, što dovodi do klimatskih promena, a ova hrana takođe ima i više cene u poređenju sa neprerađenom (iako su, kako su istakli, ove namirnice i dalje bolje od onih životinjskog porekla).
Zaključeno je da kada bi se konzumacija svih vrsta mesa ili mlečnih proizvoda u zemljama sa visokim prihodima zamenila različitim alternativama mesu ili mleku sa istom količinom kalorija, mogla bi se smanjiti stopa prerane smrti za oko 5 do 6 procenata, kažu istraživači.
"Ispitanici su imali najviše zdravstvenih koristi kada su konzumirali grašak umesto mesa (6,1 odsto), zatim tempeh, pasulj i soju (5,1 odsto do 5,7 odsto), vegetarijanske pljeskavice i tofu (4 do 4,3 odsto) i vegetarijanske kobasice i vegetarijansku slaninu (3,5 do 3,6 odsto)", rekli su istraživači. Dodali su da je među mlečnim alternativama, najveća zdravstvena korist zabeležena kod sojinog mleka (5,2 odsto), a zatim kod bademovog mleka.
Kada je reč o produženju životnog veka, većina promena bila je povezana sa povećanim unosom vlakana (44 odsto), što je veoma dobro za zdravlje, a ujedno i smanjenjem vrednosti lošeg holesterola. Uočeno je i povećanje količine zdravih masti i minerala kalijuma u organizmu.
Britanski naučnici smatraju da kada bi pojedinac sve kalorije iz mesa ili mlečnih proizvoda zamenio biljnim alternativama, ljudi bi bili skloniji da konzumiraju namirnice sa manje masti i više vlakana, jer bi se organizam postepeno navikavao na njih.
Kada je reč o klimatskim promenama, stručnjaci ističu da je sektor stočarstva odgovoran za većinu svih emisija gasova staklene bašte povezanih sa proizvodnjom hrane i oko 20 odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte.
"Bez promena u ishrani i rada na tome da bude zasnovane na biljnim namirnicama, uticaj sistema ishrane na životnu sredinu mogao bi da predstavlja ozbiljan problem u ciljevima da se globalne temperature održe ispod 2 stepena Celzijusa pre industrijskog doba. Naši nalazi sugerišu da je neprerađena biljna hrana (soja, grašak i pasulj) najpogodnija zamena za meso i mlečne proizvode," navodi se u istraživanju.
"U poređenju sa tim, prerađena biljna hrana, poput vegetarijanskih hamburgera i biljnog mleka, je više štetna za klimu i skuplja je od neprerađene hrane, ali i dalje nudi značajnije koristi za životnu sredinu, zdravlje i ishranu u poređenju sa hranom životinjskog porekla."
Istraživači tvrde da je smanjenje proizvodnje i potrošnje mesa i mlečnih proizvoda u zemljama sa visokim dohotkom ključno za ograničavanje klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i za poboljšanje zdravlja ljudi, prenosi "Independent".
"Na raspolaganju stoji niz namirnica i prehrambenih proizvoda koji bi nam na mnogo načina bili od koristi ako bismo njima u ishrani zamenili meso i mlečne proizvode. Iznenađujuće drugo mesto iza pasulja i graška zauzela je tradicionalna indonežanska hrana tempeh, napravljena od fermentisanog zrna soje, koja zadržava mnoga nutritivna svojstva soje bez mnogo prerade ili aditiva. Ove informacije i relativno niska cena daju joj prednost u odnosu na više prerađene alternative kao što su vegeterijanski hamburgeri", kaže dr. Marko Springman, glavni autor studije sa Instituta za promene životne sredine u Oksfordu.
Na samom dnu liste se nalazi meso proizvedeno u laboratoriji, koje se proizvodi samo u nekim delovima sveta, ali još uvek nije usavršeno i dostupno za jelo.