Ho-ho-ho ili oh-oh-oh? Lekari strahuju za zdravlje Deda Mraza

Kada zamislite Deda Mraza, verovatno je to krupan, veseli čovek sa belom bradom, okruglim naočarima i rumenim obrazima. Iako nas njegov lik podseća na praznično veselje i ljupkost, Deda Mrazove navike možda nisu pravi primer za održavanje dobrog zdravlja. Upaljena koža, negativno dejstvo alkohola, promrzline, gojaznost - ovo su samo neki od problema sa kojima se on suočava.

Približavaju se novogodišnji praznici, što znači da će Deda Mraz uskoro posetiti kuće širom sveta i ostaviti  poklone. Ali lekari su zabrinuti za njega, jer ovaj naporan posao izgleda ostavlja negativne posledice na njegovo zdravlje, kao što su:

Gojaznost

Prema većini prikaza Deda Mraza u prazničnim filmovima, on je visok između 170 i 180 centimetara i težak je između 80 i 136 kilograma. Međutim, čak i kada je teško precizno odrediti brojke, sigurno se može reći da ima višak kilograma. Nažalost, čini se da se većina ove težine skuplja na njegovom stomaku, što nije dobra vest.

Deo njegove telesne masti služi mu za izolaciju, što je važno s obzirom na to koliko vremena provodi na otvorenom na svojim sankama, te će zaštiti njegove unutrašnje organe od hladnoće. Ali, kada se previše masti nalazi oko stomaka i trbušnih organa, kao što su tanko i debelo crevo, jetra i bubrezi, to može biti štetno po zdravlje.

Zato oni koji ostavljaju hranu i piće za Deda Mraza kada očekuju da će svratiti da donese poklon mogu da razmisle o zdravim namirnicama, umesto da Deda Mrazu ostavljaju pite pune šećera ili kolače.

"Ishrana sa tako visokim sadržajem masti i šećera povećava rizik od razvoja gojaznosti i hroničnih stanja kao što su bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa 2, osteoartritis i rak debelog creva", objašnjava profesor Adam Tejlor, direktor Centra za učenje kliničke anatomije Univerziteta Lankaster.

Rumenilo u licu nije uvek znak zdravlja

Iako ružičasto lice Deda Mraza često vezujemo sa njegovom veselom prirodom, jarko crveni obrazi takođe mogu biti simptom rozacee, hroničnog stanja kože, a izgleda životni stil Deda Mraza može da ga pogorša.

S obzirom da on inače živi u pojasu hladne klime i provodi dosta vremena u sankama putujući u stratosferi, gde temperature mogu da padnu i do minus 80 stepeni Celzijusa, tada je izložen visokim nivoima UV zračenja - čak i u mraku.

"Konstantno izlaganje jakom UV zračenju je faktor životne sredine povezan sa razvojem rozacee ali i drugim kožnim bolestima", dodaje profesor Tejlor, piše "Sajens alert". Deda Mrazova brada i odeća nisu dovoljni da ga zaštite od vremenskih nepogoda - trebalo bi da koristi kremu za sunčanje i da nosi šal preko lica, kao i naočare koje štite oči od zračenja.

Njegovi karakteristični rumeni obrazi takođe mogu biti posledica sindroma crvenila zbog alkohola kao što su kuvano vino, šampanjac i slični napici koji se služe tokom zime. Ovo stanje je izazvano netolerancijom organizma na alkohol i pogađa osam procenata opšte populacije.

Opasna vožnja sanki pod dejstvom alkohola  

Preosetljivost na alkohol može ukazivati na povećan rizik od visokog krvnog pritiska i nekih karcinoma, tako da bi Deda Mraz svakako trebalo da izbegava ili barem ograniči konzumaciju alkohola. Ali čak i ako Deda Mraz nema netoleranciju na alkohol, on je i dalje pod visokim rizikom od trovanja alkoholom i dobijanja bolesti jetre povezanih sa alkoholom.

Naravno, Deda Mraz takođe mora biti oprezan kada je u pitanju letenje pod uticajem alkohola. Nakon samo nekoliko pića, sadržaj alkohola u krvi Deda Mraza bi premašio bezbednu granicu za upravljanje irvasima koji vuku njegove sanke. Ipak, dobra vest je da istraživanja pokazuju da oni koji piju alkohol i koji imaju prekomernu težinu, imaju manju mogućnost da će patiti od problema izazvanih hladnoćom.

Rizično provlačenje kroz dimnjak

Provlačenje kroz dimnjake koji su puni čađi takođe predstavlja opasnost po zdravlje Deda Mraza. Studije su pokazale da produženo izlaganje mnogim česticama koje se nalaze u dimnjacima povećava rizik od raznih karcinoma, a izloženost dimu povećava njegov rizik od demencije i Alchajmerove bolesti. Između ostalog, zbog njegove težine, on mora biti veoma spretan da se ne bi ozbiljno povredio.

Ekstremne hladnoće

Izlaganje ekstremno niskim temperaturama dovodi Deda Mraza u značajan rizik od promrzlina. Krvni sudovi u njegovim ekstremitetima mogu da se drastično suze nakon samo nekoliko minuta provedenih na veoma niskim temperaturama.

"Čak ni nošenje rukavica možda ne bi biti dovoljno da spreči stvaranje kristala leda u njegovoj krvi na minus 4 stepena Celzijusa ili niže. Tada, Deda Mraz može da doživi oštećenje tkiva i možda bi mu čak bila potrebna amputacija zahvaćenih delova tela", upozorio je profesor Tejlor.

Ako Deda Mraz ipak ne oseća hladnoću, što je verovatno istina jer uvek izgleda opušteno i srećno dok vozi sanke po snegu, vetru i ledu, onda bi mogao da ima urođenu neosetljivost na bol, redak genetski poremećaj koji podrazumeva i neosetljivost na ekstremne temperature.

Inače, putujući velikom brzinom u stratosferi, Deda Mraz se nalazi u okruženju gde je oko 30 odsto manje kiseonika od uobičajene količine. To bi brzo dovelo do stanja hipoksije (niskog nivoa kiseonika u tkivima tela), što može izazvati konfuziju, nemir, povećani broj otkucaje srca i problem sa krvnim pritiskom. Hipoksija u kombinaciji sa alkoholom je recept za katastrofu - Deda Mrazov kardiovaskularni sistem bi bio pod velikim opterećenjem i on bi mogao da doživi pad kognitivnih funkcija.