Tjumenski tepisi kao zaštitni znak Sibira sa viševekovnom istorijom

Tepisi se u današnje vreme obično povezuju sa zemljama poput Turske, Irana, Indije, Pakistana, a čuveni su i persijski tepisi, koji zahvaljujući izuzetnom kvalitetu i dugoj istoriji dostižu astronomske cene. Ovaj spisak ne bi bio potpun bez tepiha koji se već vekovima proizvode u sibirskom gradu Tjumen i okolnim gradovima.

Tjumenski tepisi - spoj viševekovne tradicije i estetike

Tkanjem tepiha stanovnici Tjumena počeli su da se bave još u 18. veku, iako postoje i zapisi koji sugerišu da je ovaj vid umetnosti bio popularan čak i u 16. veku. Bilo kako bilo, tradicija je dovoljno duga i zaslužuje posebno mesto u ruskoj istoriji zanata i umetnosti. Prvi su tepihe tkali buharci, narodi koji su došli na tu teritoriju iz nekadašnjeg Buharskog hanstva, a kasnije i stanovnici Tjumena.

Ovaj zanat se u Tjumenu pojavio zahvaljujući ekstremnim klimatskim uslovima, kao i činjenici da je nedaleko od samog grada prolazila i jedna od najvećih trgovinskih ruta tog vremena. Surove zime i mrazevi otežavali su trgovicima put, a kako se ne bi smrzli, oni su na pod svojih sanki stavljali tepihe. Nekada su se njima čak i pokrivali, kako ne bi promrzli tokom noći. 

Tjumenski tepisi bili su po svemu drugačiji od ostalih - isticali su se prepoznatljivim dezenom u vidu ruža i makova na crnoj podlozi sa dodatnim cvetnim motivima po ivicama, a tkani su isključivo od prave vune. Tepisi su obavezno imali visok flor (bili su debeli i po nekoliko centimetara), a njihovi krajevi su bili pedantno opšiveni i bez resica. 

Od osnovne potrepštine do predmeta luksuza

Kako je vreme odmicalo, tako su se tjumenski tepisi polako integrisali u svakodnevni život imućnijih stanovnika Sibira. Ljudi su počeli da ih stavljaju i na podove kuće, kače na zidove radi poboljšanja izolacije i stvaranja osećaja ušuškanosti, pokrivaju njima sanduke u kućama, pa čak i konje u štalama, kako bi i njima bilo toplije tokom noći. 

Oni najbogatiji naručivali su od zanatliija i tepihe po meri, kako bi njima utoplili svoje sanke, i, naravno, kako bi ih mogli pokazati svima kada se provozaju gradom. Odjednom, tjumenski tepisi postali su poput statusnog simbola. Kako bi zadovoljili specijalne želje kupaca, tkači tepiha počeli su uvoze bolju vunu, da izradi tepiha posvećuju još više vremena i čak da ih izlažu na vašarima kako bi došli dok još kupaca.

U periodu između 1860-ih i 1890-ih godina najprometnija trgovinska ruta Sibira počela je polako da se gasi, a sa njom i potražnja za tjumenskim tepisima. Ali, vredne zanatlije tog kraja nisu odustajale, već su se trudile da ga održe u životu i to tako što su osnivali posebne mikrofabrike, u kojim su žene danonoćno sedele i tkale. I - isplatilo se. 

Tjumenski tepih otputovao i u Pariz

Početkom 20. veka, talentovana žena i iskusna tkalja po imenu Vasilisa Vikulova napravila je pravi bum i tjumenske tepihe "lansirala" direktno u Evropu. Tepih koji je izradila sa svojih 10 prstiju našao se 1900. godine na izložbi u Parizu, gde je prikupio simpatije publike i članova žirija i osvojio najviša priznanja u oblasti ove vrste radinosti.

Nakon toga zanat je ponovo procvetao, a u regionu su počele da se otvaraju i prave fabrike za proizvodnju tepiha. Najveće su bile u gradovima Tjumen, Toboljsk i Išim. Zanimanje tkalje i tkača postalo je jedno od najperspektivnijih i najbolje plaćenih, a mladi su se trudili da od svojih roditelja, baka i deka nauče što više kako bi sebi obezbedili sigurnu budućnost.

Danas, nažalost, fabrike u Tjumenu i Toboljsku više ne postoje, ali ona u Išimu radi punom parom. Tradicionalni tepih visokog flora sa prepoznatljivim dezenom širine 1,7 metara, a dužine 2,60 košta oko 100.000 rubalja, ali da biste ga kupili treba da stanete na listu čekanja. Tepisi se proizvode isključivo po porudžbini, a vreme izrade zavisi od dimenzija - za kvadratni metar ovog remek-dela tkaljama je potrebno oko mesec dana.