Danas je Sveti Nikola - zaštitnik dece, putnika i moreplovaca

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara, splavara i dece. Skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, te se smatra najčešćom slavom u našoj zemlji. Pošto uvek pada u vreme božićnog posta, na trpezi treba da bude riba i posna hrana. U narodu je običaj da se na ovaj praznik sadi pšenica kako bi izrasla do Božića, ali se i daruju deca.

Zašto deca čiste cipele i stavljaju ih na prozor

U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. Pa zato mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, jer očekujući poklon od sveca. U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Običaji još govore da se danas nikako ne pere veš, čisti kuća i radi bilo kakvi kućni poslovi. Svetom Nikoli je posvećeno više od 1.100 crkava u Srbiji, piše RTS.

Ko je bio Sveti Nikola

Sveti Nikola je rođen u trećem veku u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None i još kao dete je pokazivao neobične duhovne darove. Kada je odrastao i završio škole, želio je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, postavio za sveštenika grada Mira. Kao arhiepiskop poučavao narod veri, i to ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu. Obilazio je bolesne, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave.

Preminuo je 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine. Takođe se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti prenete iz Mira u Likiji u Bari.

Brojne su priče o ovom velikom svetitelju

Malo je poznato da je Nikola pomagao ljudima u nevolji i da je želio da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako kada bi pronašli novac bili su iznenađeni. Jedna legenda upravo govori o tome. Naime u gradu Miru, živeo je jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali nije mogao da ih uda, pošto za miraz nije imao novca. O njemu je nekako saznao Nikola, pa je jednu noć posetio čoveka i pored ćerkinog uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika. Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a otac je udao svoju prvu ćerku, a Nikola je ovo ponovio i za preostale dve. Kada je otac saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali. On je blagosiljao domaćina, a iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Deda Mrazu, koji uoči Božića ostavlja u čarapi na ognjištu poklone deci, piše Eparhija Šumadijska.