Noći će postepeno biti sve kraće, a dani sve duži. Ovo je poseban dan u godini, jer se nauka prepliće sa drevnim tradicijama iz različitih delova sveta.
Dok zimski solsticij označava najkraći dan u godini i najdužu noć na severnoj hemisferi, kada se sunce pojavljuje na svom najjužnijem položaju, na južnoj hemisferi je obrnuto i označava se početak leta. Ovo se odnosi na oko 10 odsto svetske populacije i na mestima kao što su Australija, Bocvana i Čile se obeležava najduži dan u godini.
Kada tačno nastupa zimski solsticij
Solsticij se obično događa 21. decembra, ali se nekada može desiti i 22. decembra. Datum se može pomeriti unapred ili unazad za jedan dan jer se solarna godina (vreme koje je potrebno da se sunce ponovo pojavi na istom mestu koje je vidljivo sa Zemlje nakon godinu dana) ne poklapa sa našom kalendarskom godinom. Dok kalendarska godina ima 365 dana, solarna ima otpilike 365,24 dana.
Pošto je Zemlja nagnuta oko svoje rotacione ose, imamo promenu godišnjih doba. Kako se planeta kreće oko Sunca, na hemisferi je zima kada je nagnuta od sunca, a leto kada je nagnuta prema suncu.
Izraz "solsticij" potiče od latinskog solstitium, što znači "mirovanje sunca" - sol znači "sunce" a sistere "zaustaviti se". To je zato što u jednom trenutku sunce deluje kao da "miruje" na horizontu, na mestu na kojem se čini da izlazi i zalazi.
Tradicije, simbolika i proslave kroz vekove
Mnoge kulture i religije različito slave ovaj praznik. Drevni narodi, čiji je opstanak zavisio od preciznog poznavanja sezonskih ciklusa, obeležavali su ovaj prvi dan zime svečanim ceremonijama i proslavama. U duhovnom smislu, ove proslave simbolizuju priliku za obnovu i nove početke.
U Starom Rimu, ovaj dan se obeležavao takozvanim Saturnalijama, koje su trajale sedam dana. Odavala je počast Saturnu, rimskom bogu poljoprivrede, kako bi plodovi uspeli u narednoj godini. Ljudi su uživali u karnevalskim svečanostima i čak su prekidali ratovanja. Robovi su bili privremeno pušteni na slobodu i mnoga društvena pravila su bila zanemarena. Egipćani su povratak Sunca slavili 12 dana, gde je svaki dan predstavljao jedan mesec u godini.
Mnoge druge civilizacije su svoje rituale vezivale za zimski solsticij, a njihov glavni povod je bio strah da se svetlo koje nestaje više neće vratiti, ukoliko ljudi nešto ne učine. Danas se takođe u različitim kulturama i religijama vreme solsticija se poklapa s važnim praznicima - u Iranu je Jalda, kod Jevreja Hanuka (festival svetla), u Kini je Dondži (ime obeležava "ekstremnu hladnoću" koja nastupa), prenosi Si-En-En.