Novogodišnji praznici nisu uvek radosni za sve - nekima je ovo najusamljenije doba godine

Nije lako izbegavati fotografije i snimke na društvenim mrežama na kojima se ljudi dobro zabavljaju tokom praznika sa voljenima, a isto važi i za stvaran život - napolju su porodice koje idu u kupovinu poklona ili zaljubljeni parovi koji se fotografišu pod uličnim svetiljkama... Očigledno je da prazniča euforija ističe ljubav i zajedništvo u društvu, ali ima i onih kojima ovo doba predstavlja samo veliki podsetnik da su sami, da nemaju porodicu, prijatelje, da nemaju na koga da se oslone i da sa njim naprave praznične uspomene...

"Kada nemate pristup tim iskustvima, osećate se loše", rekao je stručnjak za usamljenost dr Džeremi Nobel. "To je jedan od razloga zašto mnogi na praznike gledaju kao na najusamljenije doba godine."

Usamljenost se javlja kada su veze koje su pojedincu potrebne u životu mnogo važnije od odnosa koje već ima. Istraživanja pokazuju da hronična usamljenost takođe može štetiti mentalnom i fizičkom zdravlju, povećavajući rizik od srčanih oboljenja, demencije, moždanog udara i prerane smrti.

Intervju

Praznici bez partnera: Vreme za tugovanje ili prilika za drugačiju vrstu radosti

Nije svaka usamljenost ista

Važno je napomenuti da svako povremeno doživi periode usamljenosti, ali ne na isti način ili iz istog razloga. Neki mogu doživeti psihološku usamljenost, kada osećaju da nemaju kome da se povere. Zatim, tu je društvena usamljenost, kada se neko oseća kao da je izdvojen iz društva zbog određene karakteristike, uključujući pol, rasu ili invaliditet. Egzistencijalna ili duhovna usamljenost dolazi od osećanja nepovezanosti sa samim sobom.

Postoje i nivoi usamljenosti - većina ljudi je na prvom nivou, gde povremeno mogu biti usamljeni, ali to brzo popravljaju traženjem novih međuljudskih odnosa. Ali ako ih ne uspostave na vreme, rizikuju da pređu na sledeći nivo.

Na drugom nivou, ljudi mogu da počnu da doživljavaju dublju usamljenost. Ako nastave sa izolovanjem, može doći do posebno štetne hronične usamljenosti, kada dolazi do velikih zdravstvenih rizika - istraživanja pokazuju da je ovaj nivo usamljenosti otrovan kao i pušenje 15 cigareta dnevno. Dovodi i do povećanog rizika od depresije, samoubistva, samopovređivanja, prenosi "Jahu lajf".

Istraživanja pokazuju da je hronična usamljenost takođe povezana sa promenama u mozgu koje utiču na emocionalnu obradu i društvenu percepciju, što ljudima dodatno otežava prevazilaženje hronične usamljenosti.

Kako prebroditi praznike kada ste usamljeni

Prevazilaženje hronične usamljenosti je težak izazov, jer je često prate sram i krivica, ali i društvena stigma, rekao je Nobel. Ali ipak nije nemoguće, jer sam period praznika može da pruži šansu za socijalizaciju. Stručnjaci preporučuju da: 

• Iskoristite praznične manifestacije: Ulični novogodišnji marketi, radionice, predstave... Sve ovo mogu biti savršena prilika za upoznavanje novih ljudi, a nekada je dovoljno samo otići na ovakav događaj i promeniti svakodnevne navike i raspored da bi bilo pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje.
• Ponudite drugima svoje vreme i pažnju: Volontiranje, doniranje odeće, hrane, igračaka za decu i slični događaji tokom zime lako mogu da vam odvrate misli od usamljenosti, ali i da vam istovremeno ispune srce zahvalnošću kada vidite da ste nekome ulepšali praznike. 
• Obnovite odnose: Ovo nekima može da bude posebno izazovno, ali nekada vredi pokušati da uspostavite kontakt sa starim prijateljem ili sa članom porodice sa kojim niste dugo razgovarali. Iz ovoga se može desiti preporod odnosa, koji će vam obogatiti ne samo praznični period, već i život nakon toga. 
• Nemojte biti grubi prema sebi: Usamljenost može da bude izvor srama, ali nemojte da dozvolite da vam misli postanu isuviše negativne. Preporučljivo je da sebi dopustite da prepoznate kako se osećate, ali ne bi trebalo da upravljaju vašim potezima i životom.