Magazin
Izmerena brzina kojom mislimo i rezultat je veliko iznenađenje
"Misli 100 na sat", kažemo za osobu koja je oštroumnu osobu, brzu u razmišljanju, ali brzina sposobnosti ljudskog mozga da obrađuje informacije istražena je u nedavnoj studiji i govori da nismo tako mentalno munjeviti kao što se misli.
Često se čini da nam se misli samo roje i da njihova prevelika brzina zaista ne može da se izmeri, ali taj subjektivan osećaj ruši nedavna studija koja kaže da mozak obrađuje informacije brzinom od samo 10 bita u sekundi. Ovo je rezultat načina na koji interno obrađujemo misli u jednoj liniji, stvarajući spor, zagušen red, kažu naučnici sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Ovo je u oštroj suprotnosti sa načinom na koji funkcioniše periferni nervni sistem, koji istovremeno obrađuje senzorne podatke brzinom od gigabita u sekundi, što je znatno iznad naših skromnih 10 bita kognitivnog procesa. Sve ovo je velika misterija za naučnike:
"Svakog trenutka izvlačimo samo 10 bitova iz triliona koje naša čula uzimaju i koristimo tih 10 da bismo sagledali svet oko nas i donosili odluke. Ovo izaziva paradoks i pitanje šta mozak radi da filtrira sve ove informacije", naglašava naučnik Majster.
U svom nedavno objavljenom radu, naučnici Đijeji Dženg i i pomenuti Majster objašnjavaju da uprkos bogatstvu pejzaža u našem umu, postojanju fotografskog pamćenja i potencijalo nesvesne obrade, naš mozak zaista funkcioniše u zapanjujuće sporom tempu koji retko dostiže vrhunac iznad desetina bitova u sekundi. Poređernja radi za rešavanje Rubikove kocke sa povezom preko očiju za obradu je potrebno nešto manje od 12 bitova u sekundi, igranje igrice Starkraft na profesionalnom nivou je oko 10 bita u sekundi, dok je čitanje ovog članka najviše 50 bita u sekundi i to privremeno.
Naučnici naglašavaju koliko malo zapravo znamo o razmišljanju i ističu da je ljudski mozak "zver" kada je u pitanju čista analitička moć. Njegovih oko osamdeset milijardi neurona formira trilione veza grupisanih na načine koji nam omogućavaju da osećamo, zamišljamo i planiramo svoj put kroz postojanje sa drugim ljudima pored sebe.
Voćne mušice, s druge strane, imaju možda stotinak hiljada neurona, što je dovoljno za njih da pronađu hranu, mašu krilima i komuniciraju sa drugim mušicama. Zašto jedan ljudski mozak ne bi mogao da se ponaša kao roj muva, pri čemu svaka jedinica obrađuje pregršt bitova svake sekunde zajedno, velikom brzinom?
Iako nema odgovora, Dženg i Majster pojašnjavaju da bi možda mogao imati veze sa potrebom, odnosno nedostatkom iste.
"Naši preci su izabrali nišu u kojoj je svet dovoljno spor da omogući preživljavanje. U stvari, 10 bita u sekundi je potrebno samo u kritičnim situacijama, a većinu vremena naše okruženje se menja mnogo ležernijim tempom", navode, a piše Sajans Alert.
