U avgustu 1942. godine Sovjetski Savez bio je domaćin Druge Moskovske konferencije zemalja antihitlerovske koalicije. Dolazak u Moskvu Vinstona Čerčila nije posebno radovao i još je u avionu počeo da preispituje svoju odluku o poseti "mračnoj, zloslutnoj, boljševičkoj državi". Ipak, ni sam nije mogao da nasluti koliko će se dobro u gostima provesti.
Neverovatan doček i potpuni ugođaj za Čerčila
Britanski premijer je svoj boravak u moskvi detaljno opisao i već na aerodromu je shvatio da su sve njegove predrasude bile potpuno suvišne. Kako je tada naveo, dočekan je sa posebnom pažnjom i neverovatnom velikodušnošću: dodeljen mu je lični automobil sa šoferom, a na raspolaganje mu je data i luksuzna vila nedaleko od Staljinove rezidencije.
Kada je ušao u svoj smeštaj, Čerčil je imao šta da vidi! Sve je vrvelo od raskoši, pića i hrane je bilo napretek, a posluga bila toliko dobro uvežbana da ni na koji način ne remeti njegov mir, a da mu u svakom momentu stoji na raspolaganju. Na kraju krajeva, takav gost ne dolazi baš svaki dan, a ruski domaćin to itekako zna da ceni.
Život u Moskvi se važnom gostu jako dopao
Tokom svog boravka u Moskvi Čerčil se poprilično opustio, a Staljin se, u ulozi domaćina, snašao izuzetno dobro. Svog gosta on je vodio u najbolje restorane u kojima bi on mogao da proba prave lokalne specijalitete, između ostalog i čuveni crni kavijar. Staljin se pobrinuo za sve, samo kako bi Čerčil iz Moskve otišao zadovoljan.
Ono što je Čerčila posebno iznenadilo jeste to koliko ruski narod voli da se veseli. Restorani u kojima su dvojica državnika bili, bili su dupke puni, a narod u njima razdragan i spreman za zabavu, i pored turbulentnog perioda koji je tada proživljavala država. Život je u Moskvi cvetao, u pravom smislu te reči.
Na Čerčila je najjači utisak ostavilo nešto sasvim treće
Ali, ni gostoprimstvo, ni atmosfera u Moskvi, ni izvrsna ruska kuhinja Čerčila nisu toliko oduševili kao činjenica da su u to vreme Rusi u kupatilima na umivaoniku i u kadi imali slavinu! I to ovu savremenu (koju danas imamo svi), sa mešačkom glavom, koja služi sa regulaciju temperature vode koja iz nje ističe. Zvuči neverovatno, ali da, Čerčil je to uvek navodio kao najjači utisak iz Moskve.
U Velikoj Britaniji, verovali ili ne, u to vreme takvih slavina nije bilo ni na vidiku. Umesto toga, Britanci su imali dve zasebne slavine - jednu za hladnu i jednu za vruću vodu, koje bi morali istovremeno da podešavaju kako bi pogodili savršenu temperaturu. To ne samo da nije bilo praktično, već nije ni radilo posao, jer voda nikada savršeno nije mogla da se pomeša.