Zimski sportovi se danas samo tako nazivaju - zahvaljujući savremenim tehnologijama u njima se može uživati i u vrelim letnjim mesecima u zatvorenim ili otvorenim improvizovanim objektima. Hoćete da klizate u junu? Imate ledenu halu sa klizalištem. Ide vam se na skijanje u avgustu? I za to ima rešenje – otputujte u neko skijalište gde uvek ima snega. Sneg u avgustu zvuči neverovatno, ali danas ništa nije nemoguće, jer postoje posebni topovi koji prave veštački sneg. Kako oni funkcionišu i od čega se on zapravo pravi?
Snežni topovi su zaslužni za veštački sneg
Novije generacije više ni ne znaju kako izgleda prava zima, jer se u poslednjih 10-ak, 15 godina klima drastično promenila. Ni zime nisu više ono što su nekad bile: sada sneg pada mnogo ređe, a i kada padne se na tlu ne zadržava dovoljno dugo, jer su temperature često u plusu. Ipak, ljubitelja zimskih sportova danas ima više nego inače, a znači – treba se snalaziti. Pronaći skijalište sa veštačkim snegom je jedino rešenje, makar za one koji vole da skijaju i voze bord. Nastaje ovaj sneg zahvaljujući posebnim snežnim topovima i vrlo pedantnom, zahtevnom procesu.
Kako nastaje veštački sneg na planinama
Veštački sneg, iako se tako može učiniti na prvi pogled, nije u stari veštački – on je napravljen od najobičnijih zamrznutih kapi vode, koje isto mogu da se otope. Jedina razlika jeste u tome što se kod veštačkog snega proces topljenja odvija nešto sporije, zahvaljujući čemu je uživanje u zimskim sportovima moguće tokom cele godine. Da bi se napravio veštački sneg potrebno je dosta truda, a sve se odvija u nekoliko etapa: prvo se voda mora očistiti od svih primesa i minerala. Tako očišćena, onda se smešta u posebne rezervoare, koji su povezani sa generatorima pahulja (snežnim topovima).
Potrebni su određeni uslovi da bi se stvorio sneg
Snežni topovi funkcionišu po principu stvaranja mikroskopskih kapljica, koje se pod velikim pritiskom i uz pomoć snažnih ventilatora izbacuju u vazduh, prenosi ruski portal TekInsajder. Jednom kada se te nevidljive golim okom kapljice nađu u vazduhu, one se zamrzavaju, i tako nastaje veštački sneg. Za efikasnu proizvodnju pahulja potrebni su, međutim, određeni temperaturni uslovi: najoptimalnije je da spoljna temperatura varira između -2 i -10 stepeni Celzijusa, a da vlažnost vazduha bude što niža. Samo tako će mikroskopske kapljice stići da zamrznu u vazduhu, pre nego što dotaknu tlo.