Mit o savršenom porodičnom okupljanju - kako izaći na kraj sa "teškim" gostima

Ovaj period u godinu nije uvek srećan i vedar za sve - mnogi od nas imaju kompleksna osećanja ili tremu pred porodična okupljanja. Neki se čak plaše vremena koje će provesti sa porodicom i rođacima, posebno ako imaju komplikovane odnose.

Ipak, velika porodična okupljanja mogu biti i vreme ljubavi, povezanosti i prilike da produbimo odnose sa članovima porodice sa kojima se osećamo sigurno. Takođe, možemo uživati u značajnim porodičnim trenucima samo ako smo se pripremili da upravljamo stresnim situacijama.

Od pomoći je ako ovu sezonu gledamo kao poziv da se fokusiramo na brigu o sebi i da budemo čuvar svog emocionalnog blagostanja. Zato je važno da se pripremimo za stresne porodične susrete, a trebalo bi obavestiti svoju decu da je zdravo i važno da i oni to rade. Na kraju krajeva, možda i oni moraju da se nose sa toksičnom članovima dalje porodice. 

Neophodno je odvojiti vreme da se pripremimo i razgovaramo o teškim porodičnim okupljanjima unapred, a evo šta se predlaže kao strategija:

• Odrediti frazu ili signal rukom kada neko oseti da je preopterećen i da mu je potreban odmor
• Ako je potrebno vreme za sebe - brza šetnja po kvartu ili duboko disanje u kupatilu su neki od predloga
• Ograničiti vreme posete ili odredite kad odlazite
• Definištite tešku dinamiku, kako bi svi mogli da se pripreme za nju. Na primer, "deda može da te pita o ocenama, ali zapamti da tvoj posao nije da budeš najbolji, već da porasteš u dobru osobu"
• Odlučite ko su osobe sa kojima možete da provodite vreme i razgovarate tokom porodičnih okupljanja, piše Sajkolodži tudej.

Na šta posebno obratiti pažnju

Ako znamo da ćemo videti posebno teškog člana porodice i plašimo se da ćemo biti uvučeni u neprijatne razgovore sa njima, trebalo bi planirati i ove visokorizične interakcije. Naši najteži odnosi mogu ponovo da podstaknu stara, negativna uverenja o nama samima, navodeći nas da ponavljamo razgovore i razmišljamo o stvarima za koje mislimo da smo rekli ili uradili pogrešno, ili o tome koliko smo loši.

Neka negativna uverenja o sebe su:

• "Nešto nije u redu sa mnom"
• "Niko ne brine o meni"
• "Sve je moja krivica"
• "Ne uklapam se"
• "Moram biti savršen"
• "Nisam uspešna"

Ako nas razgovor sa određenim rođacima uvek dovede do toga da se osećamo loše, treba pokušati sa ovim savetom - podsetimo se na negativna uverenja koje ovaj član porodice pokreće u nama pre nego što ga vidimo. Jednostavno, uočiti ovo unapred, jer tako pomažemo mozgu da ima više emocionalne distance i jasnoće kada smo sa njim.

U nekim situacijama moramo da idemo direktno i da postavimo jasne granice, te treba ići u ovom smeru: "To nije bilo lepo. Da li vam je to bila namera?"