U Rusiji počinju Svjatki: 12 dana paganskih običaja, pravoslavnih tradicija ali i magijskih rituala

Od 6. januara, pa sve do 19. januara u Rusiji traju Svjatki. Tokom ovog perioda pravoslavni vernici obilaze svoje prijatelje i članove uže i šire familije, posećuju bolesne, stare i nemoćne i pomažu onima kojima je pomoć najpotrebnija, bilo da su to ljudi ili životinje. Tokom trajanja ovog perioda vernici bi, po pravilu, trebalo da odu i na makar jedno bogosluženje, jer su Svjatki pre svega vreme kada se proslavlja rođenje Isusa Hrista, pa tek onda vreme za zabavu, gatanje i druge magijske rituale.

Istorija praznika Svjatki je veoma duga i uzbudljiva

Istorija ovog prazničnog perioda seže daleko u prošlost, kada je ruski narod još uvek verovao u paganska božanstva. Svjatki su, po narodnom verovanju, posvećene paganskom bogu Svjatovitu (otud i njihov naziv), koji se slavio 12 dana "od zvezde i do vode", odnosno od pojavljivanja Vitlejemske zvezde na nebu i rođenja Isusa Hrista, pa sve do Krstovdana uoči Bogojavljenja, kada se osveštavala voda. Praznovanje je predviđeno čak i kodeksom Justiniana koji je izašao 553. godine, ali se Ruska pravoslavna crkva i danas opire jednom segmentu ovog prazničnog perioda - gatanju.

Sveti dani i "strašna" nedelja u kojoj se bude nečiste sile

U narodu se Svjatki dele na dva perioda: od 6. do 14. januara su sveti dani, dok su od 15. do 19. januara dani kada se nečiste sile bude. Bez obzira na to koji su dani, za vreme praznovanja se ime Isusa Hrista proslavlja i veliča, a narod okuplja radi druženja i uživanja u prazničnim, mrsnim trpezama. Najvažnijim datumima smatraju se veče i noć između 6. i 7. januara, 13. januar, 14. januar i 18. januar. Svi najvažniji rituali obavljaju se baš ovim danima, jer se veruje da oni imaju najveću magijsku moć i da su božanske sile tada usmerene na pomoć ljudima. 

Gatanje je najzanimljiviji deo prazničnog perioda 

U toku prazničnih dana Rusi na sve moguće načine pokušavaju da zavire u budućnost, te gataju o sreći, bogatstvu, ljubavi, koledaju i vračaju sa prinošenjem žrtava višim silama. Mlade, neudate devojke magijske moći prazničnog perioda koriste i da saznaju kada će se i za koga udati, u čemu im pomažu raznorazni rituali - gatanje sa ogledalom, papirom i šibicama, presretanjem slučajnih prolaznika i tako dalje. Mnoge devojke veruju i da tokom ovog perioda snovi postaju stvarnost, pa pred spavanje traže od sudbine da im pokaže budućeg muža. Ali, postoje i drugi obredi, poput koledanja i "ščedrovanija", koji nisu ništa manje interesantni.

Koledanje i "ščedrovanje" - obredi koji donose bogatstvo i blagostanje

Svjatki je nemoguće zamisliti bez koledanja - tokom ovog obreda mladi i deca obučeni u kostime obilaze kuće držeći u rukama ručno rađene zvezde (koje su simbol izlazećeg sunca) i pevajući. Ruski narod veruje da je koledanje povezano sa prinosom te godine: što više novca i slatkiša mladi dobiju tokom koledanja, to će i porodica ubrati više plodova kada za to dođe vreme. "Ščedrovka" se, po tradiciji, obeležava 14. januara, a obredi počinju odmah u zoru. Dečaci i momci takođe obilaze kuće, ali ovoga puta oni "nagrađuju" domaćine i to tako što njihov dom posipaju zrnevljem, koje je simbol plodnosti i bogatstva. 

Devojke imaju svoje magijske rituale kako bi prizvale muža

Najpopularnije je gatanje sa ogledalom. Devojka treba da uzme ogledalo i zapali sveću koju će staviti između sebe i ogledala. U odrazu ogledala se pojavljuje lik suđenog partnera. Nakon toga, sveća se gasi i po pravilu spaljuje u peći, kako momka ni jedna druga devojka ne bi "ukrala". Popularno je i gatanje uz pomoć papira i šibica. U metalnom lavoru koji stoji na podu šibicama se pali zgužvano parče papira. Lavor se postavlja tako da se na zidu mogu videti odsjaji vatre i igra senki. Zatim se devojke okupljaju i dešifruju kako će izgledati budući muž.