Iako fobije najčešće predstavljaju iracionalan strah, njihov izvor uvek je vezan za nešto opipljivo, realno, konkretno: visinu, mrak, pauke, pa čak i smrt. Strah od nesavršenosti (atelofobija) predstavlja specifičnu vrstu fobije, potpuno drugačiju od ostalih: to je uporni, obuzimajući strah od bilo koje vrste nesavršenosti koji nema opipljivi izvor, odnosno uzrok, i polazi isključivo od subjektivne interpretacije nesavršenosti.
Zbog svoje specifičnosti, atelofobiju je izuzetno teško dijagnostikovati, a najčešće se ona poistovećuje sa perfekcionizmom. Ipak, postoje pojedine razlike.
Perfekcionisam je karakterna osobina, koja se vezuje za visoka očekivanja (kako od sebe, tako i od drugih), kao i za visoke standarde i besprekornost u svakom pogledu. Sa druge strane, kod atelofobije prisutni su neobjašnjivi strah i konstantna zabrinutost, pre svega od greške. Upravljajući se tim strahom, osoba naprosto nastoji da izbegne situacije u kojoj bi se taj strah obistinio, a ona napravila grešku. S obzirom na to da je bojazan kod osobe sveprisutna, ona preti da poremeti svakodnevnu rutinu, limitira radnu sposobnost, a generiše i konfliktne situacije sa drugim ljudima, budući da osoba često radije bira da ne radi ništa, no da se podvrgne riziku da napravi grešku. A ukoliko se ipak uhvati u koštac sa nekom situacijom, neretko se dešava da već na samom početku, usled nemogućnosti da se fokusiraju na bilo šta drugo osim na svoj strah, dođe do besa, razdražljivosti i razočarenja, a često i do burnouta. Kao posledica, javljaju se problemi sa samopouzdanjem, anksioznost i depresija.
Prevencija atelofobije - da li je moguće sprečiti njen nastanak
Na nastanak atelofobije ne može se uticati, odnosno, ona se ne može ni na koji način sprečiti. Ipak, mogu se preduzeti pojedini koraci kako bi se verovatnoća njenog nastanka redukovala:
Sistem podrške - okružite sebe članovima porodice i prijateljima koji će vam pružati podršku i čije će vam objektivno mišljenje zaista značiti
Manje kofeina - kofein je poznat kao sastojak koji može pojačati osećaj anksioznosti, stoga bi njegova konzumacija trebalo da bude umerena, ili potpuno eliminisana
Stručna pomoć i podrška - obraćanje za stručnom pomoći i podrškom uvek je najbolje rešenje, te ukoliko osetite da vas preplavljuje osećaj da niste dovoljno dobri, i ukoliko taj osećaj utiče na kvalitet vašeg života, nemojte oklevati da se obratite terapeutu.
Šta da radimo kada atelofobija već "uzme maha"
Postoje različiti načini na koje se strah od nesavršenosti može redukovati i "izlečiti", uključujući:
KBT (kognitivno - bihejvioralna terapija) - gde se u radu sa terapeutom fokusirate na to da se reši koren ove fobije, odnosno izmeni način na koji posmatrate na nesavršenosti i identifikuje koji su to okidači koji izazivaju anksioznost i strah.
Terapiju "izloženosti" - nakon identifikacije okidača tokom kognitivno – bihejvioralne terapije, sledeći korak je rad na desenzibilizaciji straha od nesavršenosti, time što ćete biti izloženi okidačima i tokom procesa terapije učiti na koji način da se sa njima adekvatno suočite sa njima.
Kvalitet života - fizička aktivnost i izbalansirana ishrana glavni su kriterijumi za zdrav i kvalitetan život, budući da utiču na verovatnoću pojave anksioznosti i depresije, kao i lečenje istih. Duboko disanje, meditacija i joga sjajni su saborci u borbi sa atelofobijom, kao i treninzi snage ili šetnja.
Medikamente - iako medikamentozna terapija ne leči sam uzrok nastanka atelofobije, ona može smanjiti simptome koje atelofobija ima, kao što su anksioznost, panični napadi i depresija. Sve ovo, naravno, uz prethodnu konsultaciju sa psihoterapeutom.