Magazin
Kakva hrana takve i misli: Kako ono što jedemo utiče na naš um
Pića za poboljšanje raspoloženja i nivoa energije, superhrana koja jača mozak, probiotski napici... Svakodnevno se otkrivaju nove informacije o tome šta treba, a šta ne treba da jedemo i koja hrana i piće će nam doneti najviše dobrobiti. Ali osim tela, može li ishrana zaista da promeni naše misli?
Nauka je pokazala da u verovanju da hrana koju jedemo neposredno utiče ne samo na zdravlje, već i na mozak, ima neke istine. Možda ste čuli da ljudi sa slabijim mentalnim zdravljem, kao što su oni koji pate od depresije ili anksioznosti, imaju drugačiji balans bakterija u crevima. Njihovi mikrobiomi imaju smanjenu raznolikost, a istraživanja na miševima su pokazala da ovo može negativno uticati na mozak.
Ipak, kako je moguće da stanje u crevima u određenoj meri diktira stanje mentalnog zdravlja? To je zato što creva šalju signale mozgu preko vagusnog nerva, imunološkog sistema i drugih sredstava, prenoseći informacije o tome kako se varenje i drugi procesi u njima odvijaju.
Zbog toga, prema teoriji, manje raznolik mikrobiom može biti uzrok depresivnog ili anksioznog mozga. Da li to onda znači da, na primer, hrana koja se reklamira kao zdrava za creva može pomoći u ublažavanju ovih problema? Odgovor nije toliko jednostavan, jer ni procesi u našem telu nisu jednostavni.
Svet bakterija u kome živimo nije tako uredan, tako da isto važi i za naš mikrobiom. Na to utiču mnogi faktori osim hrane koju smo upravo pojeli, kao što su genetika, istorija uzimanja određenih lekova, pa čak i učestalost naših društvenih interakcija.
Zbog toga je teško precizno odrediti uzrok i posledicu. Osoba sa lošim mentalnim zdravljem može imati manje raznolik mikrobiom jednostavno zato što je veća verovatnoća da je jela manje raznoliku ishranu, manje komunicirala sa drugim ljudima ili nije uzimala antidepresive. Probiotici mogu pomoći u razvoju raznolikosti mikrobioma vašeg creva, ali nije jasno da li je to dovoljno da utiče na mentalno zdravlje većine ljudi.
Važno je napomenuti da je mozak daleko od toga da bude samo pasivni primalac signala, već ih filtrira prigušenim ili pojačanim neuronskim procesima i menja se. Dakle, uticaj koji vaša creva imaju nad drugim procesima zavisi od stanja vašeg mozga, njegovih prioriteta i predviđanja.
Kako mozak doživljava hranu - nagrađivanje i kažnjavanje
Mozgu je najvažnije preživljavanje, tako da može da prati i prilagođava vaše ponašanje prema tome. U slučaju hrane, dve vrste informacija su najvažnije: Da li nešto što jedete sadrži energiju koju vaše telo može da iskoristi? Ili da li sadrži nešto što bi vas moglo razboleti?
Kada popijete gutljaj slatkog pića, vaš mozak obrađuje senzorne informacije kao što su ukus i mehurići na jeziku, ali tu se ne zaustavlja - vaš sistem za varenje "razgovara" sa dubokim strukturama mozga (preko vagusnog nerva) i prenosi da ono što ste pojeli ima kalorije i da hidrira. Ovi signali utiču na vaše ponašanje i govore vašem mozgu da treba ponovo da pijete to piće u budućnosti.
Ovo je oblik učenja zasnovanog na nagrađivanju, koje nas održava u životu. Pomaže nam da pronađemo hranu koja može da nas zasiti i pića koja gase žeđ. To se takođe dešava nesvesno, kada ste u radnji i razmišljate koja bi hrana mogla biti bolja za vaš mozak, vaš mozak takođe suptilno utiče na vašu odluku na osnovu prethodnog iskustva sa nagrađivanjem.
Kao i kod nagrada, razlikujemo se po našoj osetljivosti na kažnjavanje, to jest na signale kao što je mučnina. Baš kao što mozak uči iz unutrašnjih signala šta mu je potrebno da nas održi u životu, on takođe uči šta treba izbegavati da bi se zaštitio od bolesti.
Velika je verovatnoća da kada imamo loše iskustvo sa određenom hranom, mnogo je teže da se otarasimo odbojnosti koju osećamo prema njoj nakon toga. Drugim rečima, gađenje može biti intenzivnije od drugih emocija i može biti od pomoći, jer govori da izbegnemo nešto potencijalno otrovno. Ali to takođe može biti teret, koji podstiče fobije, izbegavanje hrane i stres
Možemo li se potpuno osloniti na dosadašnja istraživanja
Svačije životno iskustvo sa hranom i pićem se razlikuje. I ne samo to, već različiti mozgovi mogu biti manje ili više osetljivi na signale iz tela u vezi sa hranom. To znači da ljudi prilagođavaju svoj unos energije (preko jela) ili potrošnju (vežbanje) u različitim intenzitetima, prenosi "Gardijan".
Većina gena koji se obično povezuju sa gojaznošću deluje u mozgu, a neki od efekata na smanjenje apetita pomoću lekova, kao što je Ozempik, mogu biti posledica izmenjene signalizacije dopamina i neće svako imati isti efekat.
Dakle, može li ono što jedete promeniti vaše misli? U određenoj meri, da. Interesantno je da, na isti način na koji mozak stalno prima nove informacije o svetu oko nas, jačajući ili menjajući veze putem neuroplastičnosti, on se takođe prilagođava signalima koji dolaze iz nas.
Zato određene vrste hrane i pića na ovaj ili onaj način utiču na naš mikrobiom. Međutim, kako tačno hrana utiče na vaše raspoloženje i dobrobit, zavisi od jedinstvenosti svakog mozga, od njegovog prethodnog iskustva nagrade i kažnjavanja, genetike i drugih karakteristika. Ne postoji jedinstven odgovor, te ne treba da verujemo svemu što čujemo vezano za ishranu. Ali ono što sigurno znamo je da, šta god da pojedemo, naš mozak će zaista obratiti pažnju i slušati creva.
