Period od danas pa do Bogojavljenja je kratak deo godine u kome Isus Hrist još uvek nije bio kršten, te se ovi dani nazivaju "nekršteni dani", prema starim predanjima. Ovo staro verovanje nema crkveno uporište, ali običaji u narodu za ove dane su bili brojni. Verovalo se da se ne valja izlaziti iz domova i kuća odmah posle prvog mraka, pa sve do svitanja. Prema predanjima, ako bi neko izašao iz kuće preko noći, ne bi dobro prošao, a ukoliko bi baš morao, trebalo bi da sa sobom ponese beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
U ovim danima, veruje se, da nekrštene žene ne bi trebalo da predu, tkaju ili peru. Takođe, ništa belo se ne sme ostavljati napolju, posebno ne dečja odeća, kako zle sile ne bi preko nje urekle ili naškodile deci. Noću se navodno ne pije voda, kako se demoni ne bi uvlačili u kućne posude i tu vrebali neoprezne.
Još se izbegavaju se oštri predmeti, a smeće se ne iznosi iz kuće kako se ne bi sa njim iznela i sreća. Nekada se tokom ovih dana ostvaljala i tokom noći trpeza na stolu, jer se na taj način brinulo o duhovima zaštitnicima.
Postojao je i protiv lek ovim "zlim silama", a to su bile povorke maskiranih ljudi, koledara, koji su se kretali po ulicama i muzikom i bukom terali zle duhove, demone i lošu sreću. A pošto su terali demone, oni su dobijali i nagradu u vidu mrsne hrane. Ovoj narodni običaj se i zadržao u istočnoj Srbiji, dok je u mnogim delovima u potpunosti isčezao.
Ovi dani su uvek mrsni, i ne posti se ni sredom ni petkom, kada je uobičajeno. Jedini dan za post je Krstovdan, a u narodu je postojalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od Jovandana. I dok su dani od Božića do Bogojavljanja nazvani nekršteni, dani od Svetog Jovana pa do Uskrsa su kršteni.