"Asteci su je zvali sjajni cvet, a Maje cvet-žar", kaže Mark Hodl sa odseka entolomogije Univerziteta Kalifornija, a prenosi "Nacionalna geografija". Ljudi iz Centralne Amerike su poštovali i gajili ovu biljku crvenih cvetova, jer im je pomagala da ostanu zdravi.
"Kada se prelomi list cveta, iz njega curi mlečno beli sok, za koji su u ovim kulturama verovali da ima lekovite moći. Asteci su ovim biljnim sokom pomagali majkama da povećaju proizvodnju mleka za svoje bebe, ali su ga koristili i za depilaciju", kaže Hodl. On navodi da čak i danas, naslednici Maja u Meksiku kuvaju lišće ove biljke kako bi napravili lek protiv akušerskog ili ginekološkog krvarenja. Postoji verovanje da je kuvani koren Božićne zvezde najbolji lek protiv ujeda zmije.
Kako se znanje o ovom cvetu proširilo na ceo svet? Kada su francuski misionari stigli u Meksiko u 16. veku, pripremali su proslavu Božića. Tražili su nešto za dekoraciju što će ih podsećati na dom, pa su izabrali biljku sa velikim crvenim cvetovima, koja cveta u decembru.
Kada je američki diplomata Džoel Poinset stigao u 19. veka u Meksiko, ovi crveni cvetovi već su uveliko bili deo Božićne dekoracije u svim crkvama. Poinset je bio botaničar amater i zaslužan je za donošenje "božićne zvezde" u Ameriku, a biljka je po njemu dobila ime (poinsettia).
Tokom prvih godina sadnje, bilo je teško da ova biljka preživi u saksiji, pa se obično prodavala kao rezano cveće. Tek je Pol Ek, zemljoradnik, 1924. godine u svom plasteniku uspeo da je održi u životu kao saksijsko cveće. Čuvši za staru priču o misionarima počeo je prodaju cveća, reklamirajući ga kao "Božićno cveće". Marketing ovog zemljoradnika čuo se i u Holivudu, pa se Božićna zvezda koristila kao dekoracija u TV emisijama, a svakoga Božića ovaj cvet bio je dekoracije jedne od najpoznatijih emisija "Tunajt šou" (Tonight Show). Decenijama je porodica Ek proizvodila "božićnu zvezdu" na svojim poljima, a danas se gaje i van SAD-a. Porodica je uspela da proizvede i nove vrste ovog prelepog cveta.